Pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine Nataša Pavićević Bajić i predsednik Opštine Apatin Živorad Smiljanić, potpisali su Protokol o saradnji za izgradnju prvog skladišta za agrobiomasu u Vojvodini, u naseljenom mestu Prigravica. Skladište u Prigravici biće centar skladištenja agrobiomase za ceo Zapadnobački okrug, koji obuhvata oko 200.000 hektara obradive površine sa kojih se skupljaju poljoprivredni ostaci. Kapacitet skladišta biće oko 100.000 tona i biće prilagođen skladištenju različitih vrsta poljoprivrednih ostataka, kao i različitim potrebama za skladištenjem.
Ilustracija (Foto: PIxabay.com)
Prema proračunima stručnjaka, u Zapadnobačkom okrugu, u odnosu na obradivu površinu, godišnje se proizvede oko milion tona poljoprivrednih ostataka – biomase, a planirano je da se do jedne trećine poljoprivrednih ostataka prikupi i iskoristi za proizvodnju toplotne energije.
Očekuje se da će skladište u Prigravici biti završeno do kraja 2014. godine.
Kako je naglasila Nataša Pavićević Bajić, Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine već godinu i po dana govori o potrebi sakupljanja agrobiomase, kao i o najefikasnijem načinu prikupljanja ovog najvećeg vojvođanskog potencijala, kojim će se omogućiti dobijanje toplotne energije iz domaćih resursa. Konstatovano je da je najveći problem nedostatak nekoliko punktova za sakupljanje agrobiomase u Vojvodini, gde bi se svim zemljoradnicima i poljoprivrednim proizvođačima obezbedilo da besplatno na jednom mestu odlože poljoprivredni otpad sa svojih njiva. Na ovaj način, obezbediće se fabrikama agropeleta kontinuirano dobavljanje neophodnih sirovina, kao i to da poljoprivrednici neće morati više da spaljuju poljoprivredni otpad, kao što je to činjeno godinama unazad.
Kako je naglasila Nataša Pavićević Bajić, ovaj projekat uklapa se u Nacionalni plan, ne samo energetike, već i poljoprivrede, jer će ovakva skladišta povećati mogućnost razvoja privrede i povećanja profitabilnosti same poljoprivredne proizvodnje, a dovešće i do povećanja industrijske proizvodnje agropeleta. Ova industrijska grana je do sada imala problem da obezbedi kontinuiranu sirovinsku bazu za svoja postrojenja. Realizacija ovog projekta bitna je i s obzirom na to da je naša zemlja u maju ove godine ušla na listu zemalja, koje mogu u zemlje EU da izvoze agropelet kao energent.
Ovo je veliki industrijski potencijal za izvoz, jer sada nesmetano možemo da izvozimo seno, slamu i agropelet kao alternativni energent. Na ovaj način dobija se gotov proizvod, stvara se nova vrednost kroz preradu poljoprivrednih ostataka, što će imati značajan ekonomski efekat i u samoj poljoprivrednoj proizvodnji. Za nekoliko godina, jačanjem ove industrijske grane uposliće se i veliki broj ljudi.
Povećanje cena energenata bilo je i očekivano i najavljivano, a po Sporazumu o pridruživanju, moraju se do 2015. godine izjednačiti cene u našoj zemlji sa cenama u regionu. Za našu zemlju ova poskupljenja značajno će uticati na profitabilnost ukupne proizvodnje i privrede, a to povećanje će najviše osetiti građani u kućnom budžetu.
Zbog toga je ova investicija u Apatinu veoma značajna i predstavlja jasan put kojim će se obezbediti stvaranje novog industrijskog potencijala i doprineti razvoju privrede.
Predsednik Opštine Apatin Živorad Smiljanić je istakao da će se potpisivanjem ovog Protokola ostvariti značajna investicija, koja će obezbediti zaposlenje za najmanje 50 radnika, ali i potrebu da se izgradi fabrika za proizvodnju agropeleta.
