Država neće tolerisati probijanje rokova, kao ni loš kvalitet izvedenih radova, kaže za „Novosti“ povodom slučaja „Beška“ Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
- Postavićemo strože kriterijume za izvođače i nadzor – navodi Mihajlovićeva. - Neprihvatljivo je da, umesto završenih puteva i mostova, imamo situaciju da skoro svi projekti kasne, jer se zaključuje po nekoliko aneksa, da se projekti menjaju tokom realizacije, a cena gradnje povećava kroz dodatne radove.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Kada je reč o pucanju asfalta na mostu kod Beške, potpredsednik Vlade kaže da je ministarstvo koje vodi već tražilo izveštaj „Instituta za ispitivanje materijala“ o kvalitetu asfalta, kako bi se utvrdilo gde je tačno došlo do propusta u rehabilitaciji ovog kapitalnog objekta na Dunavu.
Upravo zbog probijanja rokova i loše izvedenih radova „Putevi Srbije“ tužili su sudu u Beču glavnog izvođača na izgradnji novog i obnovi starog mosta kod Beške – austrijsku „Alpinu“. „Putevi“ tužbom traže od austrijske kompanije više od 27,5 miliona evra.
Ugovor za „Bešku“ potpisan je 2006. godine. Sam početak priče „Beška“ bio je sporan. Na tenderu je najbolju cenu i najbolji projekat dao domaći konzorcijum predvođen „Mostogradnjom“. Međutim, evropske banke koje su kreditirale posao diskvalifikovale su naše neimare.
- Posao je dat „Alpini“ i nemačkom DSD – navodi Goran Rodić, potpredsednik „Građevinsko-industrijske komore“. - „Alpina“ nije ni imala reference za takav objekat kao što je Beška i zato je samo formalno angažovala DSD kao pokriće pošto je ova firma ispunjavala sve uslove. Sve što se pričalo o „Mostogradnji“ u to vreme bili su lažni podaci da bi se kroz medije naši građevinari kao konzorcijum diskvalifikovali, iako su dali najbolje projektno rešenje i najjeftiniju cenu. Celu betonsku konstrukciju je radila „Alpina“ sa svojim podizvođačima. Firma koja je diskvalifikovana, posle je angažovana kao podizvođač. Tako je „Mostogradnja“ radila fundiranje, što je jedan od najtežih delova posla.
Rodić kaže da je stručna javnost u vreme gradnje tog mosta više puta reagovala i tražila da se raskine ugovor sa „Alpinom“ zbog probijanja rokova, koje je drastično uvećavalo cenu. Naime, ugovorena vrednost mosta bila je 37 miliona evra. Koliko će Srbiju koštati ova ćuprija još se ne zna, jer „Alpina“ traži 102, a „Putevi“ ne daju više od 62 miliona evra. Deo dodatnih radova koje je izvela „Alpina“ bio je opravdan. Posao se ugovarao samo na osnovu idejnog projekta što nije dovoljno da se „potrefi“ prava vrednost. Na terenu se pojavilo klizište, koje je moralo da se sanira, što projektom nije bilo predviđeno. U svakom slučaju, izgradnja mosta, dužine 2,2 kilometra, uz velike glavobolje investitora, završena je tek krajem 2011. godine.
Asfaltirali po lošem vremenu
Goranć navodi da je nakon bankrota „Alpine“ posao na obnovi starog mosta dodeljen „Mostogradnji“.
- Tačno je da su se pojavila oštećenja na kolovozu na starom mostu na 600 kvadrata od ukupno 25.000 – ističe Rodić. - Do oštećenja je došlo najverovatnije zato što je asfaltirano u hladnom periodu i što izolacija koja sadrži polimere nije se adekvatno vezala. To se sada sanira i kada posao bude završen uradiće se test opterećenja. Bila je žurba da se most što pre pusti u saobraćaj, pa se asfaltiralo kada nije vreme.