Velika količina energije troši se na grejanje i hlađenje domova i poslovnih prostorija, pa je važno pronaći nove načine za pasivnu regulaciju temperature. Inženjeri u Kini i Nemačkoj razvili su novu penu na bazi drveta koja može drastično da ohladi zgrade i lako se podešava.
Pena reflektuje 96 odsto vidljive sunčeve svetlosti (Foto: Nano Letters 2022)
Klima uređaj je efikasan, ali nije ekološki najprihvatljiviji način hlađenja. Poslednjih godina naučnici su razvijali tehnike koje ne troše toliko struje, uključujući superbele boje ili premaze u ogledalu koji reflektuju sunčevu svetlost, kao i sisteme za radijaciono hlađenje koji emituju toplotu zgrade kao infracrvene talase u nebo, ispuštajući toplotu u svemir.
Efikasnost ovih sistema može da varira u različitim uslovima. Reflektujući premazi, na primer, i dalje mogu da propuštaju toplotu ako je posebno vruće ili vlažno, dok radijaciono hlađenje ne funkcioniše tako dobro ako je oblačno. Nivo hlađenja ovim metodama se teško podešava.
Oglas
Sada su naučnici sa Univerziteta u Getingenu i Univerziteta za šumarstvo u Nandžingu kreirali novi materijal za koji kažu da rešava neke od ovih problema. To je u suštini penasta supstanca napravljena od drveta koja reflektuje sunčevu svetlost, deluje kao toplotna izolacija i emituje apsorbovanu toplotu nazad u atmosferu.
Napravljen je od nanokristala celuloze, povezanih mostom od silana, zamrzava se i suši u laganu belu penu. Dobijeni proizvod reflektuje 96 odsto vidljive sunčeve svetlosti i emituje 92 odsto infracrvenog zračenja koje apsorbuje.
Da bi testirali sposobnost hlađenja materijala, istraživači su ga postavili preko kutije iznutra obložene aluminijumskom folijom i stavili na direktnu sunčevu svetlost u podne. Materijal je održavao unutrašnjost kutije 9,2°C hladnijom od spoljašnjeg vazduha, a čak i po vlažnom vremenu i dalje je održavao unutrašnjost 7,4°C hladnijom.
Istraživači procenjuju da bi postavljanje ove pene na krov i zidove zgrade moglo da smanji energiju koja se troši na hlađenje za 35 procenata u proseku.
Interesantno je da se snaga hlađenja pene smanjuje kada je pena sabijena. To bi moglo zvučati kao nedostatak, ali tim sugeriše da bi ceđenje pene moglo biti koristan način da se fino podesi intenzitet hlađenja u odnosu na vreme i okruženje.
Istraživači smatraju da bi nova rashladna pena mogla da otvori put materijalima za regulaciju toplote koji ne samo da su ekološki prihvatljivi, već i da smanjuju troškove energije koja se koristi za hlađenje.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nano Letters.
