Prozori su neophodni kako bi se unela dnevna svetlosti u unutrašnjost, ali sa njom ulazi i sunčeva toplota koja u letnjim mesecima i nije baš dobrodošla. Zbog toga mnogi pribegavaju postavljenam roletni, zavesa i ostalih zaštita koje umanjuju ulazak sunčevih zraka, ali ne u meri da se ne uključuju uređaji za klimatizaciju. Ovim problemom bavili su se istraživači iz US Department of Energy’s National Renewable Energy Laboratory (NREL) koji su razvili novu vrstu prozora. U pitanju su prozori koji mogu automatski da promene boju kada dođu u kontakt sa sunčevom svetlošću, odnosno kada se zagreju, a u cilju da unutrašnjost objekta ostane hladna. Pored toga imaju i funkciju solarnih panela.
Pametni prozori koji kada se zagreju potamne i proizvode energiju (Foto: Dennis Schroeder, NREL)
Sa jedne strane tehnologija menjanja boje stakla pri toploti nije ništa novo jer se već dugo koristi za stakla na naočarima, dok sa druge strane postoji tehnologija koja je stvorila prozirne solarne ćelije koje su postale toliko efikasne da se mogu ugraditi u prozore. Shodno tome su istraživaći sa NREL-a ukombinovali ove dve tehnologije u jedan prozor. "Termohromno-fotonaponska" tehnologija koristi sunčevu svetlost za menjanje boje pri zagrevanju kako bi se blokirao odsjaj i smanjila potrebu za hlađenjem, a kada počne da se dešava taj proces, takođe kreće i da se sakuplja energija.
Prozori su napravljeni od tankog filma od perovskita umetnutog između dva staklena panela, između kojih se ubrizgava i rastvarač u formi pare. Kada je vlažnost niska, perovskit ostaje proziran, omogućavajući da kroz prozor normalno ulazi svetlost. Međutim, na određenim temperaturama para uzrokuje da se kristali perovskita preraspodele, prvo u lanac, a zatim u list, pa u kocku. Svaki novi oblik menja boju i blokira ulazak svetlosti do različitog stepena, što rezultira da se unutrašnjost ohladi za nekoliko stepeni. Kada se promeni boja, počinje da se proizvodi električna energija.
Oglas
Kada staklo dostigne temperaturu između 35 i 46°C tada prozori menjaju boje - od prozirne do žute, narančaste, crvene i smeđe, za oko sedam sekundi. To je prilično poboljšanje u odnosu na raniji prototip koji je razvio tim sa NREL-a i koji je išao od prozirne i jedne crvenkasto-smeđe boje tek pri dostizanju temperature od 65,5 do 79,4°C za šta je trebalo tri minuta. Ova nova vrsta prozora mogla bi da smanji potrebu za klima uređajima i uštedi energiju. Iz tima kažu da bi se prototip prozora koji koristi novu tehnologiju mogao razviti u roku od godinu dana.
