Guma nije uobičajeni građevinski materijal pa se i ne koristi u meri u kojoj se koriste materijali poput drveta, betona ili stakla. Obično se koristi za enterijer, npr. za podove kako bi se postigla svetla boja ili sjaj, ali i za fasade što je dosta ređe. Jedinstvene prednosti koje ima guma su glatkoća, elastičnost, trajnost i konzistentnost boja.
Saengthai Rubber Headquarters (foto: Anake Senadee)
Prvenstveno je glavni izvor gume bio lateks tj. materijal koji se dobija obradom “mleka” iz drveta kaučuka. Prirodni kaučuk je zapravo osušeni mlečni sok (lateks) tropskog drveća iz roda kaučukovca. Kasnije je otkriveno da se može dobiti i sintetičkim putem tako što su kombinovane hemikalije. Na ovaj način dobijen je materijal sa gotovo identičnim efektom. U zavisnosti od dalje upotrebe i kvaliteta gume, moderne kompanije su uvele dodavanje mineralnih filera, prirodnih pigmenata i akceleratora za vulkanizaciju u proces proizvodnje gume.
Music Center Theater Teca (foto: Filippo Romano)
Ova sposobnost uvođenja prirodnih pigmenata pogoduje proizvodnji svetlih, šarenih podova, kao npr. jarko narandžasti u “Music Center Theater Teca”. Ova vrsta podova posebno se preporučuje u javnim i zgradama sa velikim prometom, gde je potrebna velika lakoća čišćenja, protivklizna svojstva i smanjenje buke. Projekti poput “Lenne Office” - Kamp Arhitektid i “Chanel Mobile Art Pavilion” Zaha - Hadid Architects iskoristili su ove prednosti, ističući određena područja kroz boje.
Lenne Office (foto: Terje Ugandi)
Sa druge strane, ovaj materijal može da stvori upečatljive crne fasade, kao što je slučaj sa projektom firme Cityförster “RubberHouse“ ili “Black Rubber House“ firme Simon Conder Associates.
RubberHouse (foto: Arne Hansen, Nils Nolting)
Ove manipulacije u bojama su pojačane različitom upotrebom površine i teksture. Guma se, kao vrlo svestran materijal, može naći u formi obloženih površina do potpuno glatkih panela, čak i kao tečnost u sprejevima.
Rubber Holiday Home (foto: Jannes Linders)
“Rubber Holiday Home” firme Benthem Crouwel Architects jedan je od zapaženijih primera fasade nastale tehnikom nanošenja sprejom, dok su kod “Saengthai Rubber Headquarters” i “Centre for Group Dynamics and Institutional Analysis” stvorene glatke gumene obloge na ravnim i zakrivljenim površinama. Ta glatkoća se stvara postupkom vulkanizacije, koja kontinuirano pomera materijal između metalnih cilindara pri visokim temperaturama, stvarajući savršeno pravilnu, kontinuiranu i ravnu gumenu traku.
Soundhouse (foto: Jefferson Sheard Architects)
Jedna od najjedinstvenije primene ovog materijala je na primeru projekta Sheard Architects ”Soundhouse” koju karakteriše fasada od crne gume. Ova fasada koristi glavne karakteristike gume kao što su fleksibilnost i mogućnost smanjenja buke kako bi se povećala akustika u kući. Pored toga otporna je i na vremenske nepogode i vatru, smanjena je toksičnost usled pojave dima i može se reciklirati. Ove brojne prednosti gumu čine održivim, ako ne i idealnim materijalom za upotrebu.