U Evropi je čovek još u kamenom dobu, pre 35.000 godina, pravio alate i materijale od šljunka i kamena. Površinski šljunak i pesak su u početku kopani rukom, a kasnije pomoću gvozdenih lopata. Nisu se samo iskopavale stene na suvim deponijama (suva eksploatacija), već su šljunak i pesak dobijani i iz vode reka i jezera (mokra eksploatacija) pomoću strugača i grebača za šljunak i pesak.
Istraživanje rudnog ležišta
Pre iskopavanja šljunka i peska potrebno je sistemsko ispitivanje nalazišta šljunka i peska bušenjem i sondiranjem. Ta ispitivanja obezbeđuju informacije o tome koja veličina čestica i koja petrografija (vrsta agregata) se nalaze u podzemnom nalazištu minerala. To su odlučujuća pitanja da li se deponija može koristiti ekonomično i za moguću vrstu prerade sirovina.
Šljunak i pesak se često nalaze u rečnim slivovima, gde su češće naslage peska od naslaga šljunka.
Pod šljunkom se po standardu DIN 18196 podrazumevaju slobodni agregati sa prečnikom zrna od 2mm do 63mm, dok agregati sa manjim prečnikom zrna predstavljaju pesak (prečnik čestica je od 0,063 do 2mm) odnosno fini sitan pesak sa prečnikom zrna do 1mm. Retka i stoga dragocena su nalazišta kvarcnog peska, u kojima pesak ima visok sadržaj kvarca SiO2, po definiciji 99% i više, gde je veličina čestica veoma fina i obično ne prelazi 0,7mm. U naslagama kvarcnog šljunka sadržaj SiO 2 je po definiciji 96% i veći.
Kvarcni šljunak se koristi kao filter za prečišćavanje vode za piće (kvarcni šljunak u zrnu veličine do 12mm), za dobijanje vatrostalnih proizvoda (kvarcna zrna do 5,6mm), ali i u livnicama (veličine do 2mm). Ako je sadržaj SiO2 ispod 96%, tada nije u pitanju ni kvarcni šljunak ali ni kvarcni pesak.
Rudarska tehnologija
Pre razvoja tehnologije rada bagera Leonarda da Vinčija (1452 - 1519), eksploatacija šljunka i peska bila je povezana sa teškim fizičkim radom. Međutim, sa tehnološkom revolucijom, koja je bila pokrenuta razvojem parne mašine (oko 1765. godine), mehanizacija se preselila na eksploataciju peska i šljunka.
Kod suvog iskopa se prvo uklanjaju gornji sloj tla i temeljni pesak pomoću utovarivača točkaša i guseničara ili druge opreme i deponuju sa strane, tako da se mineral može koristiti. U Evropi se za suvo kopanje odnosno eksploataciju koriste, u zavisnosti od uslova rada, utovarivači na točkovima ili guseničari, hidraulični bageri ili strugači.
Sa mokrim iskopom – eksploatacijom, minerali se vade iz reka, jezera i morskih obala (obično nakon suvog iskopa) ispod nivoa podzemne vode. Pesak i šljunak se iz reka vade plovnim bagerima sa sopstvenim pogonom za plovidbu.
Plovni usisni i bageri grabiličari tovare izvađeni materijal u bunker bagera i voze ga do deponije gde ga istovaraju. Plovni bageri imaju manji dohvat, obično do 20m dubine.
Plutajući usisni i bageri grabiličari nemaju pogon za plovidbu, već su vezani čeličnim užadima za obalu. Izvađeni materijal se transportuje na obalu plutajućim cevovodom ili plutajućim transporterima. Cevovode koriste usisni bageri a plutajuće trake – transportere koriste bageri grabiličari, kofičari ili grajfer bageri, na kojim je montirano sito za ceđenje šljunka i peska. Plutajući bageri sa grajferom dostižu velike dubine (do 100m), imaju visoki kapacitet, jednostavni su za održavanje i troše malo energije. Grajfer bageri mogu da eksploatišu sve vrste materijala od peska do krupnog šljunka, sa kapacitetom do 1.000m³/h, zato ih najviše ima u Evropi i Rusiji.
Najviše grajfer bagera proizvelo je nemačko preduzeče Ridinger, koje već decenijama nije na tržištu ali njihovi polovni bageri još uvek dobro rade. U Evropi je jedino u Nemačkoj bilo nekoliko proizvođača grajfer bagera, od kojih je skoro jedini koji radi i danas uspešno i drži fabriku opreme za vađenje, transport i preradu šljunka i peska FFA FIEBIG, sa svojim predstavništvom na slovenačko/austrijskoj granici.
FFA FIEBIG je montirao više grajfer bagera, sa grajferima od 5m³ do 12m³ i dubinom iskopa do 75m, koji rade besprekorno na veliko zadovoljstvo kupaca u Danskoj, Rusiji, Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Sloveniji.
Ovih dana završena je montaža i pušten je u pogon plutajući bager sa grajferom od 7m³, koji će snabdevati novu separaciju sa kapacitetom 400t/h. Novi plutajući bager FIEBIG tipa S7000 sa grajferom KRÖGER montiran je nedaleko od Bratislave, u čijoj okolini je u pogonu više od 25 plutajućih bagera, različitih veličina, koji snabdevaju fabrike betona, proizvođače betonske galanterije, graditelje puteva, industrijskih zgrada i stanova.
Više informacija i ponude za plutajuće bagere FFA Fiebig i grajfere (hvataljke) KRÖGER nudi vam FIEBIG PREDSTAVNIŠTVO AUSTRIJA gde se govori vaš jezik.
