Mikroskopski organizmi su bili jedni od prvih koji su koristili sunce za energiju, pa su shodno tome i korišćeni da bi se napravile bolje solarne ćelije. Međutim, sada su istraživači sa University of British Columbia (UBC) razvili novi način za izgradnju solarnih ćelija koje sadrže bakterije, koje su efikasnije od sličnih sistema i funkcionišu čak i kada je oblačno i kišovito.
Obično, da bi se dobila „biogena" solarna ćelija van živih organizama, izvlači se boja iz bakterija koja im omogućava da fotosintetišu svetlost. Nažalost, ovaj proces može biti složen i može zahtevati otrovne rastvarače.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
Dakle, tim sa UBCa je koristio jednostavnu alternativu: samu bakteriju. Prvo su genetski modifikovali E. coli da u većoj meri dobiju boju pod nazivom likopen koja je prirodno efikasna u obavljanju fotosinteze. Nakom toga su bakterije premazane poluprovodničkim materijalom i nanete na staklenu ploču.
Oglas
Izlaganjem uređaja svetlu, tim je mogao da snimi gustinu struje od 0,686 miliampera po kvadratnom metru, skoro dvostruko više od onogy što bi normalno postigle druge biogene solarne ćelije. Tim je takođe rekao da je ćelija uspela da deluje isto tako efikasno i pod tamnim svetlom, što bi moglo da bude korisno u delovima sveta gde je manjak sunčeve svetlosti
„Snimili smo najveću gustinu struje za biogenu solarnu ćeliju", kaže Vikramaditya Yadav, vodeći istraživač na ovom projektu. „Ovi hibridni materijali koje razvijamo mogu se proizvesti ekonomično i održivo i uz dovoljnu optimizaciju bi mogli da funkcionišu sa efikasnošću sličnoj kao i konvencionalne solarne ćelije."
Istraživači procenjuju da njihov proces košta samo 10 odsto od uobičajenog načina ekstrakcije boje. Za sada, poluprovodnički proces ubija bakterije, ali se tim nada da će pronaći alternativnu tehniku koja ih održava u životu, gde bi stalno mogli da proizvode boju i povećavaju životni vek solarne ćelije.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Small“.
