Beton je oblikovao savremeni svet. Osim vode, on je najkorišćeniji materijal na planeti, tako da nije iznenađujuće što naučnici konstantno rade na tome da ga učine sigurnijim, jačim i ekološki prihvatljivijim. Tim studenata sa MITa otkrio je pametnu tehniku koja koristi ozračene plastične boce (flaše) kako bi novi beton bio do 20 odsto jači od standardnog.
Studenti su inicijalno istraživali načine smanjenja emisije ugljenika u betonskoj industriji koja čini 4,5 odsto emisije ugljen-dioksida u svetu. Takođe su se pitali da li postoji način da se ogromna količina plastike reciklira i zatim upotrebi za proizvodnju betona kako bi mu poboljšala karakteristike.
Druga istraživanja vezana za uvođenje plastike u cement su bila neuspešna jer se sa plastikom slabila jačina betona. Međutim tim se pitao da li postoji način na koji se plastika može tretirati u svrhu jačanja betona?
Istraživanje je pokazalo da izlaganje gama zračenju plastiku čini jačom. Ozračena plastika se tada sitni i meša sa cementom. Dobijeni beton je bio do 20 odsto jači od betona napravljenog bez ozračene plastike.
Oglas
Ilustracija (foto: MIT News)
„U okviru parametara testiranja, uočili smo to da što je veće zračenje, to je veća snaga betona. Shodno tome su potrebna dalja istraživanja kako bi se ova smesa prilagodila i optimizovao proces sa zračenjem radi najefikasnijih rezultata", rekao je Kunal Kupwade-Patil, jedan od istraživača koji rade na projektu.
Ispitivanjem plastificiranog betona pomoću povratne elektronske mikroskopije i rentgenske mikrotomografije, tim je otkrio da je kristalnost betona temeljno izmenjena tako da postaje gušći uz dodavanje ozračenje plastike. Važno je napomenuti i da konačni proizvod ne sadrži nikakvu radioaktivnost.
„Nema zaostale radioaktivnosti od ove vrste zračenja", objašnjava Michael Short, docent na MIT-Department of Nuclear Science and Engineering. „Ako ste stavili nešto u reaktor i ozračili ga neutronima, izašlo bi radioaktivno. Međutim, gama zraci su različita vrsta zračenja koja pod mnogim okolnosti ne ostavlja tragove zračenja."
Uprkos tome da ozračena plastika čini 1,5 odsto betonske mase, istraživači sugerišu da će na globalnom nivou to i dalje imati značajan uticaj. Smanjiće se emisija ugljenika, deponije plastike i stvaraće se jači betonski proizvodi. Međutim, ne spominje se koliko će energije biti utrošeno na reciklažu i zračenje plastike, tako da ostajamo blago skeptični prema ukupnom smanjenju emisije koja je rezultat procesa.
„Beton proizvodi oko 4,5 odsto emisije ugljen-dioksida u svetu", kaže Short. „Uzmite 1,5 odsto od toga i već se govori o 0,0675 odsto svetskih emisija ugljen-dioksida. To je ogromna količina gasova sa efektom staklene bašte koji se smanjuju jednim potezom".
