Tunel „Thames“ je „neprepoznatljiv“ istorijski orijentir Londona. Iako je bio veliko dostignuće u periodu izgradnje, danas hiljade ljudi prolaze kroz njega svakodnevno, a da nisu ni svesni njegovog značaja. Tuneli nisu bili novina u viktorijansko doba Ujedinjenog Kraljevstva jer su već postojali hiljadama godina širom sveta. Međutim, ono što je tunel „Thames“ učinilo drugačijim bilo je to što je to bio prvi pešački tunel ikada izgrađen pod plovnim putem. Bio je izgrađen kako bi se „izborio“ sa saobraćajem tada jednog od najvećih gradova na planeti.
Slika 1. Radovi na tunelu „Thames“ (foto: Bonhams)
Tunel „Thames“ se nalazi u istočnom delu Londona i prolazi ispod reke Temze, između Wappinga i Rotherhita. Dug 396 metara, širok 11 metara i visok 11 metara nalazi se ispod korita reke na dubini od 23 metra mereno ispod površine reke u vreme plime. Izgrađen je između 1825. i 1843. godine od strane anglo-francuskog inženjera Marca Isambard Brunela i njegovog sina Isambarda Kingdom Brunela, koji je postao jedan od najvećih inženjera svih vremena.
London je u ranim decenijama 19. veka bio u ekpanziji, naročito priobalje duž obala Temze što je izazivalo sve veću potrebu za prelaženjem reke. Međutim, nije bilo moguće koristiti most zbog širine reke i potrebe da bude dovoljno visok kako bi brodovi prolazili ispod. Alternativa izgradnji je bila da se ide ispod reke tj. da se kopa. Projekat Brunelovih nije bio prvi pokušaj. Drugi su pokušavali još od 1799. godine i nisu uspeli, a zadatak je smatran nemogućim zbog gnjecave gline od koje se sastojalo dno reke. To nije sprečilo Marc Kingdom Brunela da predloži plan grupi privatnih investitora 1823. godine za tunel koji bi služio za pešački saobraćaj i konjske vagone. Ovaj predlog bi se izveo upotrebom nove revolucionarne sprave za bušenje pod nazivom štit.
Oglas
.png)
Slika 2. Radovi na tunelu „Thames“ (foto: Bonhams)
Kada je posao započeo 1825. godine, javio se i prvi problem, a to je da nije moglo da se kopa dovoljno duboko. Brunel je počeo sa spuštanjem velike osovine na južnoj obali u Rotherhiteu koristeći gvozdeni prsten prečnika 15 metara pokrivenim zidom od cigle visokim 12 metara i debelim 91 cm. Pumpe sa parnim motorom su ugrađene u osovinu i kada bi tlo bilo ručno uklonjeno, sprava bi tonula pod sopstvenom težinom i prodirala u zemlju. Kasnije je druga osovina uronjena kod Wappinga da bi se napravio izlaz.
Kada je postavljena osovina kod Rotherhithe, započelo je kopanje tunela uz pomoću nove tehnologije tunelskog štita koji su patentirali 1818. godine, Marc Isambard Brunel i Thomas Cochran. Ona je uključivala ogromni gvozdeni prsten otvoren sa zadnje strane a sa prednje zapečaćen sa 12 ogromnih ramova. Svaki ram je bio podeljen na tri dela kako bi se formiralo 36 ćelija sa radnikom u svakoj ćeliji.
.jpg)
Slika 3. Radovi na tunelu „Thames“ (foto: Bonhams)
Prednji deo svake ćelije sastavljen je od ploča. One su uklanjane jedna po jedna. Zemlja ispred je bila ručno kopana i ploče su se vraćale nazad i učvršćivale i tada bi radnik prelazio na sledeću ploču. Kada su sve ploče pričvršćene, sama ćelija je pomerena napred i tada se celi štit pomerao pomoću hidrauličnih priključaka koji su bili pritisnuti na prsten. Na taj način, štit je napredovao, držeći tunel dok su iza bili postavljeni i pričvršćeni zidovi od cigle
Rad na tunelu „Thames“ bio je mnogo sigurniji i brži od prethodnih metoda, ali je i dalje bio spor, jer se nedeljno odrađivalo samo 2,5 do 3,5 metra. Troškovi su nadoknađivani naplaćivanjem ulaska posetiocima koji su želeli da obiđu radove. Plaćao se po 1 šiling po osobi, a dnevno je tuda prošlo oko 800 ljudi.
.png)
Slika 4. Radovi na tunelu „Thames“ (foto: Bonhams)
Nažalost, vazduh je bio zagađen ali je još više pogoršavala činjenica da je u to vreme Temza bila bukvalno otvorena kanalizacija koja se koristila za odvod otpadnih voda iz čitave metropole. Metan, vodonik sulfid i bakterije koje prenose bolesti kao što su kolera, neprekidno su ulazili u tunel.
Bilo je i katastrofalnih događaja. Dana 18. maja 1827. otvorila se rupa na dnu i poplavila tunel. Isambard Kingdom Brunel, star samo 21 godinu i zadužen za projekat, spustio se u ronilačkom odelu sa broda kako bi popravio rupu na dnu reke, što je i uradio stavljajući vreće ispunjene glinom u rupu. Nakon završetka remonta i ispumpavanja tunela, organizovao je banket kako bi ovo proslavio a ujedno i prikupio više sredstava za nastavak radova.
Slika 5. Radovi na tunelu „Thames“ (foto: Bonhams)
Tunel je ponovo poplavio 12. januara 1828. godine, ubivši šest muškaraca i za malo utopivši Isambard Kingdom Brunela. U avgustu je ponestalo novca i rad je obustavljen na sedam godina. Nakon toga, kada se nastavilo sa radovima 1835. godine, štit je korodiro i trebalo ga je zameniti. Poplave i požari nastavili su da ometaju rad.
Međutim, u novembru 1841. završeno je sa tuneliranjem. Troškovi su iznosili 454.000 funti za kopanje i 180.000 funti za gasne svetiljke, pumpe za održavanje suvoće, kolovoz i spiralna stepeništa. To je bila ogromna svota za taj period. Otvoren je za javnost 25. marta 1843.
.png)
Slika 6. Radovi na tunelu „Thames“ (foto: Bonhams)
Puštanje u rad tunela „Thames“ bilo je na nivou događaja kao što su bili let Konkorda ili sletanje na Mesec. Postao je glavna turistička atrakcija, iako je otvoren samo za pešake. Prodat je Eastland Railway Company u septembru 1865. godine, a kasnije postao najstariji segment u okviru London Underground.
Danas je to spomenik koji se nalazi na listi drugog prioriteta i deo je mreže London Overground koji opslužuje Greater London i delove Hertfordshira. Tunel ima muzej koji je sa njim povezan. Ovde se takođe organizuju i ture razgledanja tokom perioda održavanja tunela.
.jpg)
Slika 7. Radovi na tunelu „Thames“ (foto: Bonhams)
Projekat izgradnje tunela „Thames“ je mnogo značajniji od same svrhe a to je prelaz preko Temze. Tehnike korišćene za izgradnju tunela su bile toliko napredne da su moderne mehanizovane verzije štita korišćene za kopanje tunela širom sveta. Korišćene su na projektima kao što su „Channel Tunnel“ i tunel ispod centra Sijetla.
Što se tiče graditelja, Marc Kingdom Brunelu su se divili tokom njegovog života, a karijera Isambard Kingdom Brunela je bila tako uspešna da je po anketi sprovedenoj na BBC-ju 2002. godine zauzeo drugo mesto kao „najveći“ Britanac svih vremena, posle Vinstona Čerčila.
Slika 8. Radovi na tunelu „Thames“ (foto: Bonhams)
Ironično, Isambardov sin Henri Marc postao je inženjer po svom nahođenju i bio je deo projekta izgradnje „Tower Bridge“ koji se nalazi uzvodno od tunela „Thames“ - dostignuće koje je drugo učinilo zastarelim.
Tunel „Thames“ se smatra poslednjim velikim projektom Marca Isambarda Brunela i projekat koji je lansirao njegovog sina, Isambard Kingdom Brunela.
