Većina tradicionalnih solarnih ćelija nije u stanju da konvertuje fotone dugih talasnih dužina u električnu energiju. Tim istraživača na čelu sa Matthew Lumbom sa Univerziteta Džordž Vašington se nada da će to promeniti kako bi uhvatio više energije. Napravili su solarnu ćeliju koja može da sakuplja energiju iz celog solarnog spektra, što dovodi do toga da bi ona mogla postati najefikasnija solarna ćelija na svetu sa efikasnošću od 44,5 procenata.
Naučnici su stvorili prototip ove solarne ćelije, koji se razlikuje od većine drugih. Složili su više solarnih ćelija kako bi kreirali jedinstveni uređaj koji može da uhvati energiju skoro celog solarnog spektra. Za razliku od solarnih panela koji krase mnoge krovove, ova nova solarna ćelija koristi koncentrisane fotonaponske panele (CPV) koji koncentrišu sunčevu svetlost na mikro-ćelijskom novou uz pomoć sočiva.
Slika 1. Solarna ćelija koja apsorbuje energiju iz čitavog solarnog spektra (foto. Matthew Lumb, preuzeto sa www.inhabitat.com)
Ćelija radi poput sita za sunčevu svetlost, gde svaki sloj upija određeni skup talasnih dužina, da bi uhvatio skoro polovinu raspoložive energije, dok većina tradicionalnih ćelija zauzima samo jednu četvrtinu.
Oglas
Efikasnost je jedan od glavnih ciljeva svakog istraživača koji radi na solarnim ćelijama. Ovi naučnici su dobili ono što bi se moglo nazvati najefikasnijom solarnom ćelijom na svetu, koristeći materijale zasnovane na supstratima galijum antimonida (GaSb). Tehnika koja se naziva transfer-štampa omogućava da se izrađuju male ćelije sa velikom preciznošću.
Slika 2. Solarna ćelija koja apsorbuje energiju iz čitavog solarnog spektra (foto. Matthew Lumb, preuzeto sa www.inhabitat.com)
Međutim, ovu revolucionarnu solarnu ćeliju nije bilo jeftino stvoriti. Ipak, iako su korišćeni materijali bili skupi, naučnici smatraju da tehnika za izgradnju ćelija obećava zbog toga što pokazuje koliko bi bila dobijena solarna ćelija efikasna. Oni smatraju da će se u budućnosti pojaviti sličan proizvod na tržištu sa mogućnosšću redukovanja troškova.
Istraživanje je ove nedelje objavio časopis „Advanced Energy Materials“. Ne njemu je radilo 12 naučnika sa United States Naval Research Laboratory i drugih američkih institucija, koji su sarađivali i sa Lumbom.
