Francuska, Austrija i Norveška postaju države sa najvišim drvenim zgradama na svetu sudeći prema novom izveštaju CTBUHa (Council on Tall Buildings and Urban Habitat), koji je ustanovio da je Evropa ta koja će povesti pokret izgradnje drvenih konstrukcija.
CTBUH je sproveo studiju pod nazivom „Tall Timber: A Global Audit“ koja govori o izgrađenim objektima, onim koji se grade i onim koji su predloženi a tiču se projekata kula od drvenih konstrukcija. Procenjena je visina, lokacija i tip konstrukcije, a uključene su bile obe vrste konstrukcija, od drvene građe i hibridnih materijala.
U izveštaju je utvrđeno da će do 2019. godine biti završena 21 drvena zgrada visine preko 50 metara.
Najviša predložena zgrada na svetu je „Baobab“ zgrada koju je projektovala firma Michael Green Architecture i koja sadrži 35 spratova a planirana je za Pariz. Kula mešovite namene treba da bude završena 2019. godine, a biće izrađena od hibridne drvene građe i čelične konstrukcije.
Oglas
.jpg)
Slika 1. „Oakwood Tower“ (foto: Dezeen)
Međutim, 24-spratna „HoHo“ kula u Beču mogla bi da se popne na to prvo mesto. Sa visinom od 84 metra i datumom završetka ove godine, može da postane najviša hibridna zgrada sa drvenom konstrukcijom na svetu.
Sadašnji nosilac titule „Najviša zgrada od drvene konstrukcije“ je 14-spratna kula „Treet“ u Bergenu u Norveškoj.
Ne daleko iza nje je 9-spratna „Stadthaus“ zgrada u opštini Hekni u Londonu, koja predstavlja prvi gusto naseljeni stambeni blok od unakrsno laminiranih panela. Ovi paneli su poznati pod nazivom „CLT“ i izrađeni su od slojeva drveta koji su spojeni i mnogo su jači od običnog drveta.
Evropa sa ovakvim projektima ima vodeću ulogu u pravcu gradnje visokospratnica od drvene konstrukcije, kako kaže CTBUH.
Ali i ostatak sveta prati trend gradnje visokospratnica od drveta, pa tako u Vankuveru u Kanadi, 18-spratna zgrada, visoka 53 metra „Brock Commons“ na Univerzitetu Britanske Kolumbije trenutno drži titulu najviše hibridne zgrade od drveta na svetu.
.jpg)
Slika 2. „Terrace House“ (foto: Dezeen)
U lučkom gradu će se takođe nalaziti i 19-spratna zgrada arhitekte Šigeru Bana „Terrace House“ koja će imati hibridnu konstrukciju od drveta, betona i čelika.
Drugi značajni projekti uključeni u studiju koji su izvan Evrope su: 26-spratna zgrada „Abebe Court Tower“ koja je predložena da se gradi u Lagosu u Nigeriji i zgrada završena 2013. godine „Fortè Tower“ u Melburnu u Australiji.
CBTUH je sproveo studiju kako bi se uhvatili u koštac sa „eksplozijom" razvoja konstrukcija od drvne građe, jer se projektanti sve više okreću drvetu kao građevinskom materijalu zbog njegove održivosti, kvaliteta i brzine izgradnje.
„Porast upotrebe „masivne drvene građe" ili proizvoda od drveta koji su jednako robusni kao i njihove kolege beton i čelik rezultirali su talasom istraživanja u celom svetu, izgrađenim projektima i smelim špekulativnim predlozima", navodi se u izveštaju.
Slika 3. Poređenje kula od drvene konstrukcije (foto: Dezeen)
„Ipak, brzina kojom se razvija tehnologija za izgradnju konstrukcija od drvene građe i projektuju kule od drveta ostavila je prazninu u njihovom izveštavanju na svetskom nivou", nastavio je.
Da bi predstavili ove mogućnosti, studija je uključivala konceptualne predloge koji testiraju mogućnosti metoda izgradnje drveta na „ekstremnim visinama".
Primeri uključuju 300-metara visoku kulu „Oakwood Tower“ u Londonu, koja bi ukoliko bude bila završena, bila druga najviša zgrada u gradu, zatim kula u Čikagu koju je projektovala firma SOM i „Traptoppen“ u Stokholmu, za koji je planirano da ima drvene panele.
Poteškoće na koje se naišlo tokom istraživanja i u izgradnji rezultiralo je malim brojem zvaničnih kriterijuma koji potvrđuju najvišu zgradu od drvene konstrukcije na svetu. Ovo je napravilo problem širokom spektru konstruktivnih metoda.
Kao rezultat, CTBUH će u nedelju, 29. oktobra 2017, održati radionicu „Tall Timber“ koja će se fokusirati na niz zadataka. Ovde će biti reči o razvoju principa koji se tiču kriterijuma za visinu i metoda za izgradnju visokih drvenih konstrukcija.
