Ako ste ikada pokušali da razbijete kokosovu ljusku, onda ste bez sumnje svesni koliko je ona strukturno jaka. Shodno tome, naučnici sa Univerziteta u Frajburgu u Nemačkoj nedavno su analizirali kokosovu ljusku, da vide šta je čini tako jakom. Rezultati njihovog istraživanja bi mogli da dovedu do građevinskih materijala koji bolje podnose zemljotrese.
Kokosova ljuska sastoji se od tri različita sloja: kožasti sloj (exocarp) sa spoljne strane, vlaknasti sloj (mezocarp) u sredini i čvrsti sloj (endocarp) iznutra, koji štiti plod u razvoju i nalazi se u srcu kokosa.
Korišćenjem mašina za kompresiju i uticaju klatna, naučnici su posmatrali način na koji čvrsti sloj distribuira energiju udara.
Otkrili su da sudovi koji čine vaskularni sistem - koji imaju oblik kosih struktura nalik merdevinama poznati kao snopovi - rasipaju energiju odbijanjem pukotina po dužini, umesto da im omoguće da putuju pravo u unutrašnjost.
Nadaju se da se ovi snopovi mogu kopirati pomoću tekstilnih vlakana ugrađenih u beton.
