Krovovi i krovne konstrukcije

Postoje kuće bez temelja i bez zidova, ali kuća bez krova ne. Osnovna uloga građenih ljudskih staništa bila je, i ostala – krov nad glavom

Mnogi tradicionalni oblici stanovanja širom sveta govore u prilog ovome: vigvam ili iglo severnoameričkih indijanaca Eskima, šatori pustinjskih naroda iz Azije i Afrike, pa i mnogi primeri planinske drvene arhitekture ne moraju imati nijedan drugi arhitektonski element osim krova. I u našoj neimarskoj tradiciji, od prvih prislona ili naslona gde se uz stenu ili zemljanu obalu naslanjalo granje formirajući pokrivač, pa preko zemunica, lagumica i burdelja, krov je činio osnovni, najčešće i jedini konstruktivni deo objekta. Zidani zidovi i temelji dolaze kasnije, a zatim i međuspratne tavanice, stepeništa, itd.

Sadržaj 

Ludowici crep

U XX veku ponovo smo počeli da gradimo objekte kod kojih krovna konstrukcija može činiti kompletan nadzemni omotač objekta, kao što su dvorane, kupole, sportske sale, aerodromske zgrade, nadstrešnice, itd. Sa druge strane, takođe u XX veku, naročito na stambenim i poslovnim objektima, zaboravili smo značaj krovova koje smo tek nedavno i mi počeli da zovemo petom fasadom. Jednom ćemo ih možda posmatrati i kao prvu fasadu – naših gradova.

Ponekada je teško razdvojiti krovnu konstrukciju od krovnog pokrivača, konstrukciju krova od konstrukcije celog objekta, ili jasno naznačiti gde konstrukcija objekta postaje krov, gde se završava fasada a počinje krovni pokrivač...

Neki od najpoznatijih krovova i krovnih konstrukcija kroz istoriju arhitekture su: kupola Aja Sofije, Istanbul, VI vek; kupole Panteona, I vek, i crkve Sv. Petra i Pavla, Mikelanđelo, XVI vek, Rim; kupola katedrale u Firenci, Bruneleski, XV vek; tavanice gotičkih katedrala u Evropi; krovovi Fransoa Mansara; Kristalna palata Pakstona u Londonu; nadstrešnica Olimpijskog stadiona u Minhenu; betonske ljuske Nervija; JFK aerodrom Sarinena; plitki kosi krovovi Frenk Lojd Rajta... Zato će u ovom tekstu biti pomenuti krovovi svih vrsta – za industrijske, sportske, stambene objekte, krovovi svih arhitektonskih stilova i veličina, sa svih meridijana, pre u želji da podsetimo na njihovu raznovrsnost i lepotu nego sa namerom da napravimo oštre podele...

Osnovni tipovi krovova

Osnovna je podela krovova prema broju krovnih ravni, pa tako imamo jednovodne, dvovodne, itd. (tradicionalna srpska arhitektura najčešće poznaje četvorovodne krovove nad objektom pravougaone ili kvadratne osnove). Poseban slučaj predstavlja oblik kupole ili kupe kao moguće rešenje krova nad kružnom osnovom.

Mansardni krov, sa prelomljenom krovnom ravni kako bi se u potkrovlju dobio dodatni prostor. Ugao krova može biti i preko 75°, a svaki crep pojedinačno mora se vezivati. Ovi krovovi su dobili ime po svom tvorcu, pariskom arhitekti Fransoa Mansaru (François Mansart, 1598-1666)

Poslednjih godina arhitekti primenjuju i lučne krovove koji obezbeđuju dovoljan pad i potpuno iskorišćenje gabarita objekta za što više kvadrata korisnog prostora. Ipak, trebalo bi voditi računa sa ovim rešenjem, naročito u urbanim jezgrima i kod objekata većih gabarita (pisali smo već da tako krov često ne čini celinu sa objektom nad kojim se nalazi već pre liči na naknadno montiran hangar na poslednju etažu).

Takođe, krovove možemo deliti i po obliku – na ravne i kose, zasvođene ili kupole. Kosi krovovi uglavnom imaju nagib 30-60°, naročito ukoliko je krovni pokrivač crep. Pod ravnim krovovima podrazumevamo krovove malog nagiba, od 3% do 10% (visinska razlika tačaka udaljenih jedan metar u pravcu pada je 3, odn. 10cm),  dok kosi krovovi mogu imati uglove krovnih ravni i preko 75°.

Ravne krovove možemo podeliti na tri osnovna tipa:

• topli
• hladni/obrnuti
• ventilisani – rade se sa min. 8% nagiba kako bi vazduh mogao da struji od ivice ka ventilacionim otvorima na slemenu (ovo rešenje se ređe primenjuje zbog više cene).

Veoma često se ista konstruktivna rešenja mogu primeniti za konstrukciju ravnog i kosog krova, ili ista ona konstruktivna rešenja koja se primenjuju za međuspratne tavanice. Ravni krovovi se dele i na prohodne i neprohodne, zavisno od toga da li će krovna površina biti korišćena ili ne. Prohodni krovovi mogu se koristiti kao parking prostor, terase, bašte...

Elementi krovova

Krovove objekata čini nekoliko osnovnih elemenata:

• krovna konstrukcija (sa potkonstrukcijom)
• krovni pokrivač
• izolacioni sloj
• završni elementi i aplikacije.

Dodatni materijali koji služe za hidroizolaciju, regulaciju vlage, termoizolaciju ili unutrašnje oblaganje u slučajevima kada se prostor direktno pod krovom koristi, nisu presudni za određivanje tipologije krova po materijalu konstrukcije ili pokrivača.

Konstrukcija nosi krovni pokrivač i prenosi opterećenja ka donjim delovima objekta. Poput zidova, i krovna konstrukcija može biti masivna (svodovi i kupole od pune opeke, bala slame, zemlje, ili tavanice od armiranog betona) ili sačinjena od linearnih elemenata (drvene, metalne ili betonske rešetke, ramovi, klasične ili lamelirane drvene krovne konstrukcije, itd).

Potkonstrukciju čine pomoćni noseći elementi koji treba da prenesu opterećenja pokrivača (izolacija, zaštitni sloj) na konstrukciju. Kod pokrivanja crepom ili limenim tablama koristimo pomoćne letve za koje se pokrivač učvršćuje, kod pokrivanja staklom potkonstrukcija pravi podelu staklene površine i prenosi opterećenja na osnovne noseće elemente... Potkonstrukcija ne mora biti od istog materijala kao i krovna konstrukcija (npr. na betonskim gredama mogu se primeniti metalni profili za potkonstrukciju).Neki savremeni sistemi pokrivanja objekata ne zahtevaju potkonstrukciju, poput dubokoprofilisanih limova, krovnih sendvič panela, prefabrikovanih betonskih ili ferocementnih elemenata...

Krovni pokrivač je deo krova koji neposred­no štiti krovnu konstrukciju i ceo objekat od spoljašnjih uticaja. Više o vrstama krovnih pokrivača od različitih materijala reći ćemo kasniije.

Dokazano je da uloga krovnih pokrivača objekata širom sveta ima ogroman uticaj na globalno zagrevanje. Danas je sve češći slučaj da se ne preporučuju, ili čak zabranjuju, materijali koji apsorbuju toplotu i stvaraju tzv. vrela ostrva (urbane sredine koje su za nekoliko stepeni Celzijusa toplije od okoline). U prvom redu ovde spadaju asfaltni ili krovovi sa crnom izolacijom koji imaju daleko višu apsorbnu moć od betonskih ili limenih krovova.

Takođe, važna je i boja krovnog pokrivača pa je država Kalifornija najavila korenite i rigorozne propise u vezi sa tim – svi krovovi, na starim i novim zgradama, moraće biti ofarbani u belo ili izvedeni kao zeleni.

Ovo je usledilo nakon objave naučnih rezultata da bi zamena asfalta betonom i farbanje krovova u belo u 100 najvećih gradova sveta smanjilo temperaturu na celoj planeti za 1°C.

Izolacioni sloj krovova

Izolacioni sloj krova je sistem termo i hidroizolacije sa parnom branom. On može biti postavljen u, iznad ili ispod krovne konstrukcije (uvek treba voditi računa da ne dođe do pojave hladnih mostova).

Ovaj deo krova je veoma važan jer se objekat u zoni krova suočava sa nekoliko problema:

• sakupljanje vodene pare iz objekta koju ka krovu potiskuje topao vazduh – veoma je važna paropropusnost ovih slojeva kako ne bi došlo do zadržavanja vlage i oštećenja krovne konstrukcije (kod drvenih krovova ovaj problem je naročito izražen, ali i kod svih drugih gde vlaga značajno umanjuje karakteristike termoizolacije)
• velike temperaturne razlike spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora – dok spoljašnji zidovi objekta trpe sunčevu toplotu ili udare vetra, kiše i snega samo u jednom delu dana, i mogu biti zaštićeni drugim objektima ili zelenilom, krovovi su tokom celog dana i godine izloženi svim agresivnim uticajima vremenskih neprilika i velikim temperaturnim razlikama (ispod krova se skuplja toplota iz celog objekta a sa gornje strane u našim klimatskim uslovima može biti i 50°C niža temperatura)

Završni elementi krovova

Završni elementi krova su brojni detalji koji podrazumevaju uklapanje krova i drugih delova konstrukcije i sistema objekta:

• vetar-lajsne – zatvaranje bočnih otvora između konstrukcije i krovnog pokrivača (ukoliko ovo nije učinjeno pravilno, jačina vetra koji prodre ispod pokrivača lako će oštetiti krov, odneti crep ili otkinuti lim); kod ravnih krovova ovaj zadatak na sebe preuzima atika (niski zid po obodu krova)
• oluci – pravilno odvodnjavanje krova veoma je važno, naročito kod ravnih krovova kada se primenjuje tačkasto odvodnjavanje (neki proizvođači izrađuju čak i slivnike sa ugrađenim grejanjem kako ne bi došlo do zaleđivanja odvoda i zadržavanja snega, vode, na krovu); u ponudi postoje i rešetke za pokrivanje klasičnih oluka i okapnica kako bi se sprečilo zadržavanje lišća ili gnežđenje ptica, naročito kod teško dostupnih olučnih kanala
• gromobranska instalacija
• merdevine/staza za pristup
• postavljanje, osiguranje i izolacija oko krovnih ventilacionih ispusta i drugih instalacija (klima komora, liftovskih postrojenja...)
• zadržavanje leda – specijalnim crepovima ili metalnim klinovima u donjoj zoni kosog krova kako ne bi došlo do klizanja i pada većih komada leda koji mogu ugroziti živote
• razne opšivke – oko dimnjaka, ventilacionih kanala i drugih prodora na krovu, na dodiru zidnih ravni sa krovnom površinom, na kalkanskom zidu jednovodnog krova ili na atici...

Ovi elementi se izrađuju od kvalitetnih plastičnih masa otpornih na UV zračenje i temperaturne razlike, od nerđajućih limova ili po posebnoj želji, kao npr. bakarnim limom.

Podela krovnih konstrukcija prema materijalu

Noseće sisteme krovova, dugo kroz istoriju, pored drveta, činili su opekarski elementi i kamen. Dok je drvo imalo svoja ograničenja u rasponima, različiti tipovi kupola, svodova i lukova od opekarskih i kamenih elemenata relativno malih dimenzija omogućavali su pokrivanje čistog prostora površine i od nekoliko hiljada kvadratnih metara. Pored ovog sistema korišćen je i sistem kamenih arhitravnih greda koje leže na masivnim stubovima (antička Grčka, Egipat, itd).

Od antičkih vremena pa sve do savremenog doba malo toga se menjalo u konstrukciji i materijalima za izradu krovova. Iako su s vremena na vreme iznalažena konstruktivna rešenja za savladavanje većih raspona (luk po obrnutoj lančanoj krivulji ili prelomljeni/gotički luk, kontraposti – potporni polulukovi koji preuzimaju horizontalne sile glavnih lukova, itd), pravi korak napred, naročito u rasponima i oblicima, mogao je biti napravljen tek sa pojavom armiranog i prednapregnutog betona i samog čelika kao građevinskog materijala. Danas ogromnu većinu krovnih konstrukcija prema materijalu možemo podeliti u tri tipa...

Drvene krovne konstrukcije

Drvene krovne konstrukcije imaju najdužu tradiciju u građevinarstvu. Osnovni tip drvenih krovnih konstrukcija čine elementi kvadratnog ili pravougaonog preseka: tavanjače, stubovi, kosnici, pajante, rogovi i nosači rogova (venčanice, podrožnjače, slemenjače, letve za potkonstrukciju...) koji formiraju nekoliko tipova krovova koje delimo po sistemu prenošenja opterećenja i veličini. Tako imamo: proste krovove, krovove sa jednostrukom, dvostrukom, trostrukom stolicom, krovne vešaljke...

drvena nadstrešnica Hanover

Ovaj osnovni tip drvenih krovnih konstrukcija i danas je dominantan na stambenim individualnim objektima. Rasponi drvenih elemenata standardnih dimenzija na ovim krovovima su do 4,5m kako ne bi došlo do izvijanja (tolika može biti slobodna dužina roga, stuba ili podrožnjače od oslonca do oslonca).

Letve u ulozi potkonstrukcije na koje se oslanja krovni pokrivač predstavljaju najslabiji element drvenih krovova. Oštećenjem krovnog pokrivača prvo će stradati letve zbog svog manjeg preseka, a zatim sledi i potpuno propadanje konstrukcije do urušavanja. Nekada su i same letve uzrok oštećenja – nepogodna vrsta drveta, nedovoljno suva građa ili nepravilna montaža izazvaće krivljenje letvi, velike zatezne sile u materijalima krovnog sistema ili pomeranje crepova.

Drvene krovne rešetke su sledeći tip drvenih krovnih konstrukcija. Njima možemo savladati veće raspone, a ove rešetke formirane su uglavnom drvenim elementima formata daske.

Lamelirane drvene konstrukcije razvijene tokom XX veka otvorile su potpuno nove mogućnosti kod savladavanja velikih raspona konstruktivnim elementima od drveta. Drvetom je danas, kao i betonom i čelikom, moguće sprovesti skoro svaku arhitektonsku ideju u delo: rešetkaste kupole, prostorne rešetke ili konzole većih raspona... Pored toga, otvoren je put i za slobodno arhitektonsko oblikovanje koje više nije uslovljeno pravolinijskim linearnim elementima relativno jednakog preseka već konstruktivni element može biti lučni ili sa razlikama oblika ili dimenzija preseka po svojoj dužini (fotografija dole levo).

Lamelirane lepljene drvene krovne konstrukcije od sredine XX veka krase mnoge sportske, izložbene i druge prostore donoseći u njih toplinu istorijskih čovekovih staništa. Razvoj novih lepkova, premaza, protivpožarnih zaštita, kao i želja za zdravim okruženjem, obezbediće sigurno mesto ovim krovovima i u budućnosti (već danas na tržištu postoje lepila koja spajaju drvene grede prostim suticanjem čelo u čelo, ili ekspanzivni lepkovi koji dugotrajno učvršćuju pohabane spojeve drvenih elemenata).

Metalne/čelične krovne konstrukcije

Tipovi čeličnih krovnih konstrukcija po formi praktično paralelno prate one od drveta, međutim, već na samom početku svog razvoja ovi krovovi nagovestili su dominaciju u savremenom građevinarstvu zahvaljujući velikim rasponima koje savladavaju, preciznim detaljima, mehaničkim karakteristikama i neograničenim oblikovnim mogućnostima. Dodatno, savremene težnje ka održivoj gradnji zahtevaju sirovine koje se mogu relativno lako reciklirati, a čelik među građevinskim materijalima u ovome zauzima prvo mesto.

nadstrešnica čelik/staklo glavna železnička stanica Helsinki

Ramovske metalne konstrukcije po duhu forme nastavljaju se na tradiciju osnovnog tipa drvenih konstrukcija, ali razlika je u tome što čelik može savladati daleko veće raspone i veza među elementima je jednostavnija, preciznija i homogenija (šrafljenjem, zakivcima ili varenjem), pa se broj elemenata u konstrukciji znatno smanjuje (nema potrebe za komplikovanim krovnim stolicama, kosnicima, pajantama i sl). Dodatno, metal omogućuje približnije dimenzionisanje elemenata prema proračunu opterećanja pa time i optimizaciju upotrebe sirovina.

Metalne/čelične rešetke savladaće isti raspon kao i one od drveta uz znatno manji presek elemenata. Pored prostih rešetki, konstrukcije krovova u vidu prostornih rešetki mogu savladati raspone na granici nemogućeg i to elementima preseka od samo nekoliko centimetara. Ovaj tip krovne konstrukcije najčešće se primenjuje za krovove javnih objekata (aerodromski i drugi saobraćajni terminali i sl.) ili za velike nadstrešnice (stadioni, benzinske pumpe, itd).

Krovni sendvič paneli, kao i fasadni, kao glavne prednosti imaju samonosivost, toplotnu izolaciju, fabričke završne slojeve, isporuku elemenata prema projektu... Krovni sendvič paneli izrađuju se sa rebrastim limom na donjoj strani panela koji obezbeđuje krutost i savladavanje raspona između okvira čelične konstrukcije krova.

Kada se govori o ulozi čelika kod krovnih konstrukcija moramo pomenuti i upotrebu čeličnih užadi koja su omogućila potpuno nova arhitektonska rešenja u kombinaciji sa materijalima koji imaju osobine platna.

Upotreba čelika za krovne konstrukcije nosi iste prednosti i mane kao i za druge delove objekta. Osnovne prednosti su:

• precizna mašinska izrada elemenata koja garantuje kvalititet izvedenog stanja koji u potpunosti odgovara projektu/predračunu, što daje mogućnost optimizacije materijala i vremena rada
• brza ugradnja prefabrikovanih elemenata koja takođe skraćuje vreme izvođenja radova.

Najveća mana čeličnih konstrukcija (ne računajući velike oscilacije cene na svetskom tržištu) jeste njihova slaba otpornost na visoke temperature (čelik gubi noseće karakteristike već na 200°C – tj. nakon otprilike 15min dejstva plamena), pa naročitu pažnju treba posvetiti ispunjavanju protivpožarnih standarda.

Otpornost čeličnih konstrukcija na požar postiže se protivpožarnim ekspandirajućim premazima koji se aktiviraju na temperaturama ispod 200°C i stvaraju zaštitni sloj i do 50 puta veći od osnovne dimenzije premaza koji će sačuvati proračunate karakteristike u propisanom vremenskom intervalu od dva sata koje je potrebno za evakuaciju i intervenciju vatrogasnih brigada.

Betonske krovne konstrukcije

Linearni betonski elementi za ramovske armirano-betonske krovne konstrukcije izrađuju se najčešće kao prednapregnuti betonski nosači. Mogu biti u obliku prostih greda ili rešetki. Uglavnom se proizvode u fabrikama i dovoze kao gotovi elementi na gradilište gde se vrši njihovo spajanje u monolitnu konstrukciju zalivanjem spojeva betonom na licu mesta, ali se spajanje može vršiti i zavrtnjima ili zakivcima.

kupola sportske dvorane, Rim - Pjer Luiđi Nervi

Betonski krovovi mogu biti rađeni i u obliku armirano-betonskih ploča različitih tipova (rebraste, sitnorebraste, ošupljene, itd). Tada je nosač krovnog pokrivača praktično istovetan tipu međuspratne tavanice, a najčešće onoj koja se koristi i na celom objektu. Tako armirano-betonske ploče mogu biti:

• sitnorebraste tavanice (sa ispunom/kalupima od opekarskih ili penobetonskih elemenata, EPS-a, plastike, dubokih trapezastih profila...)
• pune armirano-betonske ploče (livene na licu mesta ili sastavljene od prefabrikovanih elemenata)
• ošupljene armirano-betonske ploče (prefabrikovani ošupljeni elementi ili npr. olakšavanje konstrukcije plastičnim elementima - uglavnom loptastim)

Jedina razlika u odnosu na međuspratnu tavanicu na istom objektu može biti u dimenzionisanju (pokretno opterećenje, ne/prohodan krov, itd) ili položaju jer je moguće napraviti i betonsku ploču svakog od pomenutih tipova, ali u kosom položaju.

aerodrom JFK - Ero Sarinen

Pored ramovskih konstruktivnih rešenja i armirano-betonskih ploča ovaj materijal je razvojem statike i upotrebe matematičkih formula u građevinarstvu ponudio i rešenja zasvođavanja koja su u duhu ranijih epoha građevinarstva. Najreprezentativniji primeri upotrebe armirano-betonskih ploča za krovne konstrukcije su ljuske.

Naročito su bile popularne sredinom XX veka kada je izgrađeno mnogo objekata koji su ušli u sve istorije arhitekture, poput opere u Sidneju, ili postali simboli svojih gradova, poput kupola na Beogradskom sajmu. Italijanski arhitekta Luiđi Nervi je najzaslužniji za populaciju betonskih krovova. Njegova rešenja sportskih dvorana i stadiona ušla su u sve istorije svetske arhitekture.

priprema armaturne žice za ferocementni krov nepravilnog oblika

Dobrim proračunom oblika ljuske lako se postižu rasponi preko 100m sa debljinama ljuske ispod 10cm. U SAD se i na manjim objektima često koristi ovaj princip konstrukcije, pri čemu se upotrebljava ferocement – beton sa manjom granulacijom agregata armiran žicom umesto armaturnim šipkama.

Pored ova osnovna tri materijala krovna konstrukcija može biti i od opeke, slame, zemlje... ali zbog svojih karakteristika tada se mora raditi u vidu luka ili svoda. Danas se ovakve konstrukcije primenjuju veoma retko, uglavnom na eksperimentalnim objektima ili kod rekonstrukcija.

nadstrešnica Olimpijskog stadiona Gnezdo, Peking

Takođe, sve je češća primena savremenih materijala – sve veći upliv polimera u građevinarstvu odnosi se i na krovne konstrukcije. U nekoliko navrata pisali smo o polimerima armiranim vlaknima – FRP, kakvi su primenjivani i za izradu olimpijskih objekata za Igre u Pekingu 2008. godine.

Materijali za pokrivanje krovova

Razvoj tehnologije i pronalazak novih materijala omogućio je izvođenje krovova bilo kog oblika, i od bilo kog materijala, nezavisno od klimatske zone u kojoj se objekat nalazi. Tako krov od stakla, ili ravan krov mogu biti postavljeni u Skandinaviji, Severnoj Africi, umerenom klimatskom pojasu ili tropima. Materijal konstrukcije i krovnog pokrivača može biti isti, ali i tada se elementi znatno razlikuju po načinu obrade i dimenzijama. Pored završnog pokrivnog dela sistem krovnog pokrivača istovremeno može činiti potkonstrukcija, termo i hidroizolacija, parna brana, barijera za vazduh...

pokrivanje krova šindrom, detalj

Opekarski proizvodi - crep i kanalice (ćeramida), dugo su bili najprisutniji načini pokrivanja objekata u našoj građevinskoj tradiciji. Crep ima osobinu dugotrajnosti i fleksibilnosti – zbog sistema preklapanja ovaj krovni pokrivač nije osetljiv i na nešto veća pomeranja krovne konstrukcije i nastavlja da vrši svoju ulogu zaštite. O različitim tipovima crepa više smo pisali u Build magazinu br.6.

Ponovno korišćenje je još jedna prednost pokrivanja krovova opekarskim elementima jer svaka rekonstrukcija, nadogradnja i popravka, mogu biti izvedene a crep zatim vraćen na mesto i po nekoliko puta u životnom veku objekta. Sa druge strane, crep predstavlja veće opterećenje za krovnu konstrukciju, a priprema i postavljanje teku sporije, pa je njegova primena danas uglavnom ograničena na manje individualne objekte i tamo gde se želi sačuvati autentični ambijent.

Drvo i trska – pokrivanje krovova ukoso postavljenim drvenim daščicama (šindra) ili trskom danas se primenjuje samo kada se želi postići određeni estetski doživljaj u izgledu krova.

slamnati krov, Holandija

Metalni krovni pokrivači – limovi takođe imaju dugu tradiciju u našoj i evropskoj arhitekturi. Olovnim ili bakarnim limovima pokrivane su još i srednjovekovne crkve, a upotreba limova veoma je prisutna i danas.

Krovopokrivanje tablama lima na dvostruki i trostruki preklop jedna je od cenjenijih građevinskih zanatskih veština. Ovakvi krovovi izrađuju se bez ijednog probijanja lima koji kasnije treba zatvoriti, pa mogu da traju veoma dugo kada su načinjeni od kvalitetnih sirovina, i adekvatno zaštićeni hemijskim procesima, patinom ili premazima.

Danas se pokrivanje limom zasniva na obrađenim i zaštićenim tablama u proizvod­nim halama tačno prema projektu krova.  Ovo ubrzava postavljanje, smanjuje mogućnost grešaka, nemara i sl, pa samim tim obezbeđuje dugotrajnost pokrivke.

Najčešće su to dubokoprofilisani limovi sa filcom koji sprečava kondenzaciju pare iz objekta. Za razliku od dubokoprofilisanih limova koji služe kao nosač konstrukcije ili izgubljena oplata za sitnorebraste betonske tavanice, ovi limovi su nešto manjih dimenzija i slabijih mehaničkih karakteristika, ali su zato bolje zaštićeni hemijskim procesima, specijalnim premazima i završnim bojama.

Kao metalni krovni pokrivači najčešće se primenjuju čelični ili aluminijumski pocinkovani, bakarni limovi, zatim impregnirani limovi ili limovi obogaćeni titanijumom i sl.

Krovovi na bazi bitumena često su primenjivani u XX veku, međutim danas se njihova upotreba u razvijenim zemljama izbegava jer u velikoj meri utiču na povećanje potrošnje energije za hlađenje u zgradama i značajno doprinose povećanju temperature u urbanim sredinama. Mogu biti:

• asfaltni krovovi – za prohodne ravne krovove (npr. javnih garaža, parkinga i sl.)
• bitumenska šindra – uglavnom se izrađuje u trakama sa jednom ivicom perforiranom kako bi u izgledu krova ličila na crep (izrađuje se sa dodatnom zaštitnom granulacijom i može se farbati po želji)
• bitumenske membrane – zapravo hidroizolacija postavljena kao završni sloj ravnog krova (ovo rešenje se najčešće izvodi za neprohodne ravne krovove uz prekrivanje šljunkom za dodatnu zaštitu).

Crne izolacije su fleksibilne i relativno pristupačne, međutim, danas postoji sve veći broj adekvatnih zamena daleko boljih tehničkih karakteristika za lakše rukovanje i eksploataciju, čistijih tehnologija u procesu proizvodnje, sa manjim uticajem na klimu.

Polimerne i PVC membrane takođe se koriste kao završni sloj krovova. Mogu biti postavljene u trakama ili se nanositi prskanjem (u SAD je obavezno prskanje u dva sloja različitih boja čime je olakšan nadzor izvedenih radova).

Proizvodi na bazi cementa mogu biti izrađeni u obliku crepa ili tabli. Smesa se zasniva na drvenim ili drugim vlaknima sa vezivom od cementa. Ovi krovovi trpe i agresivne sredine poput fabričkih postrojenja sa većim količinama isparenja koja bi brzo oštetila zaštitu metalnih krovova. 

Sony Centar, Berlin

Impregnirani tekstili, akrilno staklo i dr. mogu biti jedini sloj krovnog pokrivača. Kao noseći sistem koriste se npr. lučni nosači od metalnih rešetki, kablovi na nosećim stubovima i sl. Uobičajen primer ovih krovova kod nas možemo videti na montažnim sportskim dvoranama. To su tzv. baloni, ili balon-sale za igranje malog fudbala i sl.

Staklo kao krovni pokrivač ima tradiciju dugu već 150 godina. Kod pokrivanja staklom važno je posebnu pažnju posvetiti sprečavanju prodora UV zraka i preteranom zagrevanju unutrašnjeg prostora. Ovo se rešava upotrebom specijalnih stakala, zaštitnih folija (filmova), zastorima, tranzenama i sl.

nadstrešnica Olimpijskog stadiona, Minhen

Zeleni krovovi danas predstavljaju najpoželjnije rešenje krovnih površina, naročito u gradovima. Njima se postižu niže temperature u samom objektu, veća zvučna izolovanost objekta, manje zagrevanje urbanih centara, dugotrajnija zaštita krovne konstrukcije i svih izolacionih slojeva, bolje iskorišćenje atmosferskih voda, povećanje biodiverziteta u gradovima, uvođenje prirodnog okruženja u gradska jezgra, formiranje javnih i polujavnih zelenih površina, na njima je moguće uzgajanje zdrave hrane, itd.

Zbog ovih osobina zelenih krovova u ovom broju, u rubrici Green Build, možete pogledati opširniji prikaz svih njihovih dokazanih prednosti u odnosu na druge vrste krovova.

Zaključak

Izbor krovnog sistema, njegovog oblika, materijala, konstruktivnog rešenja, itd. praktično je neograničen. Ipak, izbor konstrukcije, izvođenje i vrsta materijala za oblaganje krovova, i dalje su u velikoj meri zavisni od tradicije, urbanističkih ograničenja, lokalnih resursa i tržišta, zvaničnih, ali i uobičajenih, nezvaničnih, standarda gradnje. Crep, drvena šindra, slama, staklo, ravan bitumenski krov, itd, podjednako su dobro poznati ovde ili u Engleskoj, ali neće se u podjednakoj meri koristiti u praksi.