Siniša Zorić, generalni direktor "Projektomontaže" dao je intervju za Biznis u kom komentariše situaciju u našem građevinarstvu u kriznoj 2009. godini.
Građevinarstvo je jedna od grana privrede koja je najviše pogođena svetskom ekonomskom krizom i dok se neimari suočavaju sa velikim iskušenjima u ovoj godini, u narednih šest meseci ili godinu dana situacija će biti još teža, kaže on.
Crna prognoza važi i za kompanije sa dobrom reputacijom, koje imaju sve potrebne standarde i sertifikate, jer posla je sve manje, do naplate se teško stiže a, s druge strane, žestoka konkurencija obara cene do nivoa neisplativosti.
Kako ocenjujete mere Vlade za prevazilaženje krize?
Oglas
- Bojim se da je većina njih nesvrsishodna i predstavlja trošenje vremena i energije. Potrebno je naći alternativna rešenja. Ubeđen sam da rešenje nije u pritiskanju privrede i građana sa povećanjem poreza, akciza, poskupljenjem registracije vozila... Trebalo bi da se privreda stimuliše da radi, da se smanje porezi i doprinosi. Još 2004. godine bilo je govora o smanjenju poreza i doprinosa na zarade sa 67 na 49 odsto. Znam da je ovo najgore vreme za fiskalne promenem ali mislim da se samo tako može pomoći privredi, a samim tim i društvu u celini. Sa manjim porezima treba pooštriti i kontrolu, jer je siva zona veoma izražena. Subvencionisani krediti za održanje likvidnosti su kratkoročno prihvatljivo rešenje i mi smo tu mogućnost iskoristili, ali dugoročno, to je samo odlaganje problema i agonije pojedinih preduzeća.
Koliko zapravo ima sive ekonomije u građevinarstvu?
- Između 30 i 50 odsto, i zato je ona u našoj oblasti možda i najvidljivija. Iz razgovora sa našim partnerima, malim, srednjim i velikim preduzećima, vidim da je to vrlo rašireno. Jedan deo kompanija plaća sve poreze i doprinose na pun iznos plata, među kojima smo i mi, ali najveći deo je onih koji deo uplaćuju, a deo zarada plaćaju iz crnih fondova, i na kraju imamo one koji ne plaćaju ni dinara za poreze i doprinose zaposlenima. Međutim, svako dalje pritiskanje države nametima će samo terati firme u sivu zonu, a mislim da bi bilo više koristi i za budžet ako bi se smanjili porezi i doprinosi na zarade.
Da li Koridor 10 zaista rešava sve muke građevinaca?
- Kao građanin, mislim da je Koridor 10 dugoročno veoma korisna i neophodna investicija. Ali sama izgradnja autoputa je samo kap u moru i od toga će imati koristi izvestan broj kompanija koje će biti angažovane. Ostatak građevinske privrede će imati koristi od gradnje pratećih objekata, hotela, benzinskih pumpi, industrijskih i skladišnih objekata, ali to neće biti uskoro. U svakom slučaju, ne bi se smelo odustajati od infrastrukturnih radova na svim poljima i na čitavoj teritoriji republike.
Čime se trenutno bavi "Projektomontaža"?
- Razvojem i integrisanjem standarda kvaliteta (ISO 9001, ISO 14001i OHSAS 18001) uspeli smo da za EAR, Evropsku komisiju, Svetsku banku i KFW radimo na međunarodnim tenderima, na poslovima od inženjeringa, visokogradnje i niskogradnje, pa do projektovanja. Okrenuti smo poslovnim objektima, bankama, hotelima, halama, od "Beogradske arene" pa do hotela "Holidej in", radili smo "pametnu zgradu" B2 na Terazijskoj terasi. U martu smo dobili jedan od najvećih ugovora do sada - izgradnju objekta vrednog 1,4 milijarde dinara, za Agenciju za kontrolu letenja na aerodromu. Tu predvodimo konzorcijum u kom su "Deneza", "Ratko Mitrović niskogradnja" i "Telefonija", sa kojim smo pobedili na međunarodnom i vrlo komplikovanom tenderu, a koji finansira Evropska investiciona banka. Upravo je potpisan i ugovor o izvođenju svih instalaterskih radova na poslovnoj zgradi "Viner štediše osiguranja" površine 20.000 kvadratnih metara.
Ceo intervju pogledajte na sajtu Biznis ovde.
