Jedan od izazova sa kojim se suočavaju dizajneri običnih ravnih solarnih panela jeste činjenica da se Sunce ne zadržava dugo na jednom mestu. To znači da, ukoliko se želi da solarni panel „uhvati“ što više sunčeve svetlosti, onda mora da se okreće zajedno sa Suncem dok se ono kreće nebom. Iako postoje motorizovani uređaji napravljeni upravo za ovu potrebu, oni ipak dodaju na kompleksnosti, težini i ceni fotonaponskih sistema. Sada pak, postoji i drugi način, jer su naučnici sa Univerziteta u Mičigenu (SAD) razvili jednostavniju alternativu tome – baziranu na antičkoj japanskoj umetnosti kirigami (isecanje papira kako bi se dobio određeni oblik).
Inženjeri sa Univerziteta u Mičigenu konsultovali su se sa Metjuom Šlianom, kirigami umetnikom koji drži predavanja u Školi za umetnost i dizajn ovog Univerziteta. On im je predstavio jedan kirigami šablon koji bi odgovarao njihovim potrebama, a koji se praktično sastojao od naslaganih linija crtica izrezanih od parčeta papira.
Student na doktorskim studijama, Aron Lamuro i profesor Maks Štajn reprodukovali su naprednu verziju tog šablona na listu Kapton plastike, na kojem su prethodno zalepili solarne ćelije.
List sa šablonom je napravljen da bude ravan, a kada se razvuče, plastične trake koje su izrezane i na kojima su zalepljene solarne ćelije, se uvijaju u stranu – moguće je kontrolisati koliko će se one uvijati modulacijom stepena do kog će se list rastezati. Poređane ispod stakla na fotonaponskim panelima, listovi sa solarnim ćelijama se mogu okretati prema Suncu čak iako se sam panel ne okreće.
Oglas
Tokom testiranja u simulaciji kratkodnevnice u Arizoni (SAD), „kirigami panel“ je bio u mogućnosti da proizvede 36 odsto više energije od običnog panela, dok je pomenuti motorizovani sistem za praćenje Sunca dao tek nešto bolje rezultate, odnosno 40 odsto.
„Smatramo da postoji veliki potencijal u ovome što radimo i u aktivnoj smo potrazi za realnom primenom,“ izjavio je Štajn. „To bi, konačno, moglo da smanji cenu solarne električne energije.“
Ovo istraživanje nedavno je objavljeno i u časopisu „Nature Communications“.
