Požari u kući su retki. Ali kada se dogode, posledice mogu da budu velike. Uz pomoć protivpožarnog alarma i biranjem ispravnih građevinskih sirovina, svako može da se sam zaštiti od potencijalne opasnosti izbijanja vatre.
Dobar san doprinosi zdravlju, ali problem nastaje ako izostane pravovremeno buđenje u slučaju požara. Kada buđenje bude posledica vrućine koju stvara vatra, obično bude već prekasno. Najveća opasnost ne preti od vatre, nego od otrovnih gasova. Spas mogu da pruže dojavljivači dima koji uz pomoć alarma bude stanare u sekundi. U međuvremenu su takvi protivpožarni alarmi u nekim nemačkim pokrajinama zakonom obavezni na plafonima spavaćih soba i hodnika.
Kod gradnje gotovih projekata rotivpožarni alarmi se automatski planiraju pre početka gradnje. Za naknadnu ugradnju prikladni su uređaji na baterije koji mogu da se jednostavno postave bez potrebe povlačenja kablova. Protivpožarni alarmi se na etažama međusobno povezuju i sinhronizuju uz pomoć daljinskog upravljanja. Na taj način se i na spratu može čuti ako požar započne u prizemlju ili podrumu. Izvor opasnosti u podrumu su uljno grejanje i grejanje na gas.
U slučaju početnog požara, kada je plamen još mali, lako može da se ugasi uz pomoć aparata za gašenje požara, ali takav aparat ni u kom slučaju nije zamena za vatrogasce. Aparati za gašenje požara kao aktivnu materiju mogu da sadrže penu, vodu, prašak ili otopinu ugljen-dioksida. Vrsta punjenja određuje koju kategoriju od A-F požara može uspešno da gasi. Na primer aparat za gašenje požara punjen praškom i sa oznakom ABC može najuspešnije da gasi požare koji spadaju u kategoriju A, B i C. U kući, kuhinja je najčešće mesto izbijanja požara.
Oglas
Požar mogu da izazovu mnogobrojni kuhinjski aparati i šporet. Vrlo često zbog pare koja se tokom kuvanja oslobađa dolazi do lažne uzbune. Zbog toga je bolja alternativa protivpožarni alarm koji reaguje na toplotu, a ne na dim, te je otporan na prljavštinu, prašinu i paru. Ako temperatura u prostoriji naraste iznad 60o C, alarm se pali. U potkrovlju posebno treba da se vodi računa o vrsti izolacije i njenoj otpornosti na požar. Podela u toj kategoriji obuhvata materijale od nezapaljivih pa do zapaljivih. Koliko je neki materijal zapaljiv prosuđuje se preko njegove vatrootpornosti.
Klasifikacija ide sledećim redom: F-30 označava materijal koji požar može da izdrži 30 minuta, a F-90 označava materijale koji vatri odolevaju 90 minuta. Uprkos ustaljenom mišljenju, drveni objekti ne mogu tek tako da se zapale. Zavisno od vrste zidne građe, mnogi od njih imaju vatrootpornost F-90. Drvo koje gori stvara sloj uglja na površini koji štiti unutrašnjost od isokih temperatura – nosivost konstrukcije na taj način ostaje duže vreme sačuvana.
Osiguranje od požara nadoknadiće ventualnu štetu ako isti izbije. Često takvo osiguranje spada u paket osnovnog osiguranja stambenog objekta.
