Tapete su dekorativne zidne obloge koje se podjednako koriste u stambenim i komercijalnim prostorima. One mogu biti primenjene na celoj ili određenoj površini zida ili korišćene kao bordura i pojedinačni element ukrašavanja. Tapete su izmišljene od strane Kineza, koji su postavljali pirinčani papir na zidove još u dvestotoj godini pre nove ere. Od tada, nekoliko kultura (uključujući kinesku, arapsku, francusku, britansku i američku) je doprinelo poboljšanju tapeta tokom vremena preko razvoja materijala. Današnje tapete su tehnološki napredan proizvod koji je dostupan u različitim materijalima, vrstama, stilovima i obrascima. Veoma su lake za postavku i one su vrlo izdržljiva zidna obloga.
Tapete za komercijalne prostore su proizvod koji zadovoljava ili prevazilazi sve karakteristike i zahteve definisane nacionalnim i međunarodnim normama. Ove specifikacije ili smernice definišu zapaljivost, otpornost na cepanje, otpornost na habanje, perivost, mogućnosti čišćenja abrazivnim metodama i otpornost na mrlje. Tapete za stambene prostore takođe moraju da zadovolje određene specifikacije, ali one nisu tako stroge kao kod tapeta za javne prostore.
Upotrebom tapeta se može značajno poboljšati izgled enterijera. Struktura, boja, motiv ili obrasci, veličina uzoraka kao i smer pruga daju značajne optičke efekte, koji prostoru pružaju ugodnu atmosferu, ali je mogu i uništiti ukoliko nema pažljivog planiranja i odabira. Pored toga što tapete oživljavaju dosadan zid i prostor, one imaju nekoliko prednosti: tapete će kamuflirati oštećen zid, ublažiće arhitektonske greške i daće zidu teksturu. Tapete takođe pružaju kombinaciju boja, dezena i tekstura, koja inače ne bi mogli biti postignuta ni sa jednim materijalom. Posebna prednost nekih vrsta tapeta jeste ta što one mogu biti prekrečene ukoliko za tim postoji potreba.
Oglas
Tapete se dele prema:
- Baznom materijalu grubih vlakana: papir, drvena piljevina, metal, plastika (vinil), koža, svila, tekstil, velur...
- Postupku bojenja: lak-tapete, štampane tapete, sitoštampane-tapete, foto-tapete...
- Za posebne namene: elektrosmog-tapete, termoizolacione tapete, perive tapete, podtapete (makalatura)...
Danas se zaista proizvodi mnogo vrsta ovih praktičnih dekorativnih zidnih obloga, od standardnih papirnatih ili plastičnih (koje su i najpopularnije vrste) do platnenih, svilenih, jutenih, pamučnih s dodacima raznih perlica, šljokica, perja, kombinovanih od više vrsta materijala, foto-tapeta, samoljepivih, vodootpornih, interaktivnih koje pri dodiru menjaju uzorke i boju itd. Sve navedene vrste odlikuje dosta široka lepeza uzoraka, od onih klasičnih, cvetnih ili baroknih, do raznih geometrijskih oblika, sa kuhinjskim motivima, raznim imitacijama zidova, cigli ili onih sa slikarskim skicama ili skicama raznih predmeta.
Tapete se sastoje od dva sloja: podloge i površine. Podloga se može praviti od papira, lateksa, akrila, tkane ili netkane tkanine. Različite vrste podloga nude različite karakteristike koje utiču na postavku tapete. Tapete bez lepka ili suve tapete zahtevaju primenu lepka ili paste na zadnji deo tapete, koja se potom postavlja na zidnu površinu.
Druge vrste tapeta uključuju prethodno nalepljene i samolepljive tapete. Prethodno nalepljene tapete su prethodno obložene sa lepkom tokom proizvodnje. Pasta (lepak) se aktivira sa vodom ili aktivatorom, a zatim se tapete kače. Samolepljive vrste tapeta ne zahtevaju vodu, aktivator ili lepak. Umesto toga, zaštitna podloga se ljušti sa tapete, čime se izlaže lepak na njoj sa kojim se tapeta nakon toga kači. Bilo koja vrsta tapeta mora biti postavljena na pravilno pripremljen zid.
Lepkovi za tapete su materijali za lepljenje koji se proizvode bubrenjem čvrste supstance u vodi (granulata ili praha). Sirovina za lepak je tipično skrob (iz krompira) ili proizvodi iz celuloze. Ti lepkovi nisu vodootporni i nemaju veliku snagu lepljenja, što za papir i nije neophodno. Snaga lepljenja se može podesiti izmenom doziranja čvrste supstance.
Specijalni lepkovi za tapete pored skroba ili celuloze sadrže i deo plastičnih masa, koji nakon mešanja s vodom funkcionišu kao disperzivni lepak. Normalni lepak se koriste jednostavno i može ih naneti i laik. Lepak ne ispušta štetna isparenja, a ukoliko lepak slučajno dospe na odeću ili kožu, on se može lako i jednostavno isprati.
Prirodni materijali iz osnove lepka su inače pogodno tlo za razvoj buđi i gljivica, tako da je često potrebno dodavanje fungicida. Kod specijalnih lepkova za tapete vodite računa o dodacima. Koristiti samo one lepkove čija je upotreba apsolutno prihvatljiva. Specijalni lepkovi se koriste uglavnom za teške tapete.
Sa aspekta zdravlja je bitno da li tapete i lepkovi sadrže lakoisparljive ili srednjeisparljive materije, koje mogu oštetiti kvalitet vazduha u prostoriji i eventualno ugroziti živote korisnika prostora u kojima se one postavljene. Tapete zauzimaju dosta kvadratnih metara u našim prostorima, a kvalitet njihovih materija, bez obzira koliko bezopasno one delovale, jeste jedan od faktora koji određuje klimu stanovanja.
Površinski sloj tapeta obezbeđuje dekorativne elemente koji čine ovu vrstu zidne obloge atraktivnom i poželjnom opcijom dekorisanja enterijera. Ovi dekorativni elementi se postižu preko postupka površinske obrade sloja i primene materijala kao što su staklo, pesak, folija, trava i bambus i mnogi drugi. Oni mogu biti sa teksturom, stilizovani ili sa obrascima, a svaki od ovih površinskih obrada tapeta nudi različiti vizuelni efekat.
Horizontalna šara čini prostoriju širom, dok vertikalna šara utiče na ljudsku psihu tako da plafon deluje više. Tamnije boje imaju tendenciju da učine da prostorija izgleda manja nego što zapravo jeste, dok svetlije boje čine prostorije naizgled većim. Velike šare (gde postoji vertikalno rastojanje između elemenata šara) sakrivaju nedostatke, dok male šare imaju tendenciju da učine sobu prostornijom. Na osnovu simetrija šara, postoji sedamnaest mogućih grupa tapeta sa šarama.
Tapete su uglavnom dostupne u rolnama. Jedna rolna sadrži od dva do deset kvadratnih metara, a u zavisnosti od proizvođača. Stvarna upotrebljiva kvadratura zavisi od ponavljujućih dimenzija šara - što je veća udaljenost između ponovljenih elemenata, manja je upotrebljiva kvadratura u rolni. Tapete s uzorkom imaju na poleđini oznake sa uputstvom. Oznake se odnose na „ponavljanje uzorka“ – na primer 64/32 znači da se uzorak ponavlja svaka 64cm i da vam treba još 32cm za podešavanje kod lepljenja. Standardizovana je širina tapeta za takozvane euro-rolne od 53cm i dužina 10,05 metara, što vam bitno olakšava izračun potrebne kvadrature tapeta.
Prilikom kupovine tapeta uzmite u obzir da će određeni deo kvadrature otići na otpad zbog preklapanja i podešavanja uzoraka na tapetama. Uvek je bolje kupiti nekoliko kvadrata više nego da kupujete tačno u kvadrat, pa vam iz nekog razloga ne bude dovoljno tapeta, a vaš je prodavac upravo prodao zadnju rolnu (ovo preporuka generalno važi za bilo koju vrstu obloga u enterijeru).
U poređenju sa unutrašnjim bojama, tapete koštaju i do četiri puta više po kvadratnom metru, a u zavisnosti od vrste tapeta, materijala od koga su napravljene i naravno proizvođača. Međutim, ukoliko planirate da zadržite tapete u svom prostoru duže od dvanaest godina, one će se izbalansirati sa troškovima krečenja svake četiri godine. Kada kupujete tapete, važno je da budete sigurni da su sve rolne tapeta koje kupujete iz iste serije. Ukoliko nisu, štampa i boje mogu da se razlikuju.
Nekada je bilo gotovo pravilo i podrazumevalo se oblaganje celih zidova zidnim tapetama (setimo se samo dizajna enterijera stanova iz 1970-tih godina). Vreme je prolazilo, a ukusi, moda i običaji se menjali i uređenje enterijera sa njima, ali su tapete ipak uspele da opstanu kao dekorativna zidna obloga. Bez obzira na eventualne nedostatke, uvek su se ponovno vraćale i zauzimale svoje mesto u oplemenjivanju i dekorisanju stambenih i javnih prostora. Tapete se danas retko koriste za oblaganje cele površine enterijera, već se koriste akcentualno za isticanje određenog zida ili površine. Pored zidova se one postavljaju i na plafon, doduše u ređim slučajevima.
Danas tapete predstavljaju mala remek dela modernog dizajna koja često nose potpise poznatih dizajnera i arhitekata, i samim tim ne čudi što su one postale ukras same za sebe, sa kojima se enterijeri pretvaraju u moderan, ekskluzivan i prefinjen prostor za uživanje.
