Reciklaža betona - reciklirani beton

Ponovno korišćenje građevinskom materijala nije dostignuće post-industrijskog doba, već se uvek praktikovalo u različitim oblicima tokom istorije. U poslednjih nekoliko godina je postalo vrlo jasno da predstojeća nestašica resursa jedino može biti nadoknađena sa reciklažom srušenog betona.

Trenutno, novi građevinski materijal poznat kao reciklirani beton je zapravo konkurentan proizvod, barem ukoliko su transportna rastojanja do postrojenja za reciklažu kratka. Reciklirani beton će u jednom trenutku u ne tako dalekoj budućnosti postati jedan od najvažnijih masovnih građevinskih materijala.

Sadržaj 

Reciklaža betona

Reciklirani beton je kompozitni građevinski materijal sa kamenim agregatom ugrađenim u mekšu matricu - cement. Kameni agregat se razlikuje u skladu sa prečnikom u klasama u rasponu od 0,163mm do 128 milimetara. Pojedinačne frakcije se mešaju prema standardu ocenjivanja kako bi se stvorila betonska mešavina koja omogućava popunjavanje raspoloživog prostora u najvećoj mogućoj meri. U slučaju recikliranog betona, samo poreklo agregata je drugačije: umesto od prirodnih depozita, agregat je dobijen od betona srušenih objekata.

Kada se konstrukcije napravljene od betona demoliraju ili renoviraju, reciklaža betona je sve češći metod iskorišćavanja ruševina. Beton je godinama rutinski kamionima odvožen na deponije radi odlaganja, ali reciklaža ima niz prednosti koje su ga načinile još atraktivnijom opcijom u ovom dobu veće ekološke osvećenosti sa više ekoloških zakona, kao i željom za smanjenje troškova gradnje.

Betonski agregat sakupljen sa lokacija rušenja se stavlja u mašine za drobljenje. Postrojenja za drobljenje prihvataju samo nezagađeni beton, koji mora biti bez smeća, drveta, papira i drugih sličnih materijala. Metali poput armature se prihvataju, jer oni mogu biti lako uklonjeni sa magnetima i drugim uređajima za sortiranje i istopljeni za reciklažu na drugom mestu. Preostali komadi agregata se sortiraju po veličini. Veći komadi mogu da prođu kroz drobilicu ponovo. Nakon drobljenja, druge čestice se filtriraju preko različitih metoda, uključujući i ručno izdvajanje i flotacija vode.

Drobljenje na samom gradilištu uz pomoć prenosnih drobilica smanjuje troškove izgradnje i zagađenja koje se generiše kada se uporedi sa prevozom materijala do i od postrojenja za drobljenje. Velike prenosne fabrike mogu da drobe betonski i asfaltni šut i do 600 tona po satu ili više. Kompaktne mini drobilice su takođe na raspolaganju građevincima i one mogu da obrade do 150 tona na sat, a pride mogu da stanu u manja područja. Sa pojavom drobilišne opreme - koja se povezuje na razne građevinske mašine, kao što su bageri - trend ka reciklaži na licu mesta sa manjim količinama materijala ubrzano raste. Ova oprema obuhvata količine od 100 tona na sat i manje.

Upotreba recikliranog betona

Manji komadi betona se koriste kao šljunak za nove građevinske projekte. Veći komadi zemljišta se koriste kao popuna pri izlivanjima ili kao najniži sloj puta. Uprava za autoputeve Sjedinjenih Američkih Država koristi tehnike slične ovim za izgradnju novih autoputeva od materija starih autoputeva.

Drobljeni reciklirani beton se takođe može koristiti kao suvi agregat za novi beton ukoliko je bez zagađivača. Takođe, betonski trotoari mogu biti slomljeni na licu mesta i korišćeni kao osnovni sloj za asfaltni kolovoz kroz proces koji nalikuje dobijanju „špar-betona“.

Veći komadi drobljenog betona mogu da se koriste za utvrđivanje obala reka, kanala i mora, i oni su veoma efikasan i popularan metod kontrole erozije obala. Uz pravilnu kontrolu kvaliteta u postrojanju za drobljenje, dobro ocenjeni i estetski ugodni materijali se mogu obezbediti kao zamena za kamen u pejzažu ili humus.

Žičani gabioni (kavezi) mogu biti ispunjeni sa drobljenim betonom i naslagani tako da obezbede ekonomične potporne zidove. Naslagani gabioni se takođe koriste za izgradnju dvorišnih zidova (umesto ograda).

Postoje niz prednosti zašto reciklirati beton umesto da ga bacimo na deponiju:

• Korišćenje recikliranog betona štedi prostor u deponijama i poboljašava ukupni ekološki uticaj betona;
• Korišćenje recikliranog materijala kao agregata smanjuje potrebu za iskopavanjem šljunka;
• Korišćenje recikliranog betona kao osnovnog materijala u niskogradnji i visokogradnji smanjuje zagađenje koje je povezano za prevoz materijala.