Kada političari nešto sebi utuve u glavu, čini im se da ni jedan megalomanski projekat nije suviše skup. Toga nisu svesni samo građani Srbije i regiona, već i žitelji doline reke Mosel u Nemačkoj.
Reka Mozel oduvek je fascinirala Georga Lasku. Ta pritoka Rajne lagano meandrira kroz pitome i idilične krajeve zapadne Nemačke, kroz područja Ajfela i Hunsrika. Na obroncima koji se uzdižu uz Mozel nalaze se neki od najboljih vinograda Nemačke. Iz svih tih razloga Laska se pre 20 godina iz užurbanog velegrada Kelna preselio u Ircig, malo selo na obali reke. „Fascinirao me pejzaž koji zrači neverovatnim mirom. Mesto je kao stvoreno za odmor“, priča Laska.
Besmisleni projekat
Ali sada bi ta idila mogla da bude ugrožena: do 2016. preko doline Mozela trebalo bi da bude sagrađen najviši vijadukt Evrope. Sa svojih 160 metara visine i 1,7 kilometara dužine, most bi privredni i saobraćajni centar Frankfurt na Majni sa okolinom trebalo da približi zemljama Beneluksa i pre svega roterdamskoj luci. Za sada se od mosta na vidi mnogo, ali temelji za tri od ukupno dvanaest stubova na kojima bi most trebalo da počiva već su izliveni. „Stegne me oko srca svaki put kad tuda prođem“, kaže Georg Laske. On kao i mnogi drugi sumnja u svrsishodnosti tog mamutskog projekta.
Oglas
Kada je prvi put čuo za planove, Laske (na fotografiji ispod) je prvo pomislio da se radi o nekakvoj neslanoj šali. Privredni i logistički smisao mosta na prvi pogled nije vidljiv. Ali ideja o tom graditeljskom džinu nastala je još šezdesetih, na vrhuncu Hladnog rata. Američke i NATO jedinice sa strateškim, nuklearnim naoružanjem, koje su tu još uvek stacionirane, htele su da tim mostom bolje povežu uporišta sa obe strane Mozela. Međutim, čak ni Hladni rat nije mogao da posluži kao katalizator za finansiranje tako skupog projekta. Osim toga, ekspertize su pokazale da novi most ne bi skratio put od Frankfurta do Roterdama već da bi ga u stvari produžio i to za čitav sat.
Novac poreskih obveznika
Četrdesetak godina kasnije, 2008, nemačka vlada je, kako bi ublažila posledice globalne finansijske krize, odlučila da izdvoji 50 milijardi evra za investicione projekte širom zemlje. Od tada mnogi lokalni političari pri finansiranju projekata, koji inače nikad ne bi bili finansirani, zadovoljno trljaju ruke. Tako je i sa lokalnim političarima u glavnom gradu savezne države kroz koju najvećim delom protiče Mozel. Rajnland-Pfalc je uložio 20 miliona, a savezna vlada u Berlinu obećala je preostalih 250 miliona evra. Početak izgradnje propraćen je žestokim protestima ljubitelja vina iz čitavog sveta, ali i ogranka tada opozicione stranke Zelenih. Danas, međutim, poslanici te stranke sede u vladi Rajnland-Pfalca, a njihovi glasovi protiv izgradnje megalomanskog projekta su – utihnuli.
Porozno vulkansko tlo
Jedini koji trenutno dobro žive zbog mosta preko Mozela jesu autori stručnih ekspertiza. Njih se u međuvremenu poprilično nakupilo, a odlika im je ta da se ne podudaraju u mišljenjima. Dok one studije koje naruči lokalna vlast polaze od saobraćaja intenziteta od 25.000 vozila na dan, studije koje naručuje savezna vlada u Berlinu po pravilu računaju sa maksimalno 13.000 vozila. Pore toga, zbog mnogobrojnih tužbi vinara iz kraja koji je poznat po svom rizlingu, projekat stalno lebdi u vazduhu.
Porodica vinara Johanesa Šmica na obroncima Mozela uzgaja lozu još od 1867. Zbog izgradnje mosta njegov vinograd je u opasnosti. Porozno vulkansko tlo (u Ajfelu se nalazi najveći ugašeni vulkan Evrope) koje omogućava specifičan ukus lokalnog rizlinga, moglo bi da prouzrokuje kraj vinogradarstva u blizini mosta. Naime, mnoge padine su nakon početka izgradnje počele da klize. Šmic sarkastično primećuje da se od njih očekuje da lozu presade na neko drugo mesto.
Političari su tako odlučili
Ali nestabilno vulkansko tlo nije opasnost samo za vinograde. Prema mišljenju nekih stručnjaka poput Edmunda Krautera sa Univerziteta u Majncu, klizeće padine mogle bi ugroze i stabilnost stubova na kojima bi trebalo da počiva gigantski vijadukt. „Klizišta pomeraju tlo i do dubine od 50 metara, a upravo to je dubina do koje sežu temelji stubova“, kaže Krauter. Njegov kolega Harald Ezes, direktor Službe za geologiju i rudarstvo Rajnland-Pfalca već godinama upozorava na problem izgradnje tako masivnog objekta na tako trusnom području. U međuvremenu, Ezes, kako se procenjuje, nakon packi iz pokrajinske vlade u Majncu, o „projektu veka“ više ne govori negativno. Za svaki slučaj, naručeno je još jedno istraživanje koje bi trebalo da proči uticaj izgradnje na kvalitet vode. Cena istraživanja – sitnica: 250.000 evra.
Inače, troškovi izgradnje vijadukta preko Mozela do sada su se popeli na 375 miliona evra, a vrlo je verovatno da će ta suma nastaviti da raste. Jer, kako kaže geolog Krauter: „vijadukt će se graditi bez obzira na sve, zato što su tako političari odlučili“. Najave političara da bi „najviši vijadukt u Evropi“ mogao da privuče dodatne turiste u dolinu Mozela, lokalnim vinogradarima slaba su uteha.
Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Deutsche Welle
Autor: Karin Jeger / nk
