U proteklih devet godina, globalni kapacitet obnovljivih izvora energije je skoro udvostručen sa 800 gigavata na 1.560 gigavata, sa solarnim i vetro kapacitima koji pokazuju najveće povećanje. Prema izveštaju organizacije Obnovljiva energetska mreža za 21. vek (REN21 - Renewable Energy Policy Network for the 21st Century), svetski solarni fotonaponski kapacitet je 53 puta veći nego 2004. godine, dok je kapacitet vetra skoro sedam puta veći.
U 2004. godini samo je 48 zemalja imalo definisane ciljeve energetske politike, a 2013. godine ta cifra je skočila na 144 zemlje. Pored toga, nova ulaganja u obnovljive izvore energije su povećana sa 39,5 milijardi američkih dolara 2004. godine na 214,4 milijarde dolara 2013. godine. Uprkos činjenici da je globalno ulaganje u fotonaponske sisteme opalo za skoro 22 odsto od 2012. godine, kapacitet novih instalacija se povećao za više od 27 odsto. A solarno zagrevanje vode je videlo najveći rast od svih obnovljivih izvora energije - skačući sa 98GW na 326GW.
Izveštaj takođe pokazuje da je Kina predvodnik sveta u energiji vetra - sa 16,1GW kapaciteta dodatog 2013. godine. Sjedinjene Američke Države su dodale samo 1,1GW novog kapaciteta vetra u 2013. godini, ali one su ipak druge iza Kine u ukupnom kapacitetu. Nemačka zauzima prvo mesto u solarnom fotonaponskom kapacitetu, uprkos što su dodali samo 3,3GW u 2013. godini u poređenju sa kineskih 11,8GW. SAD je trenutno na petom mestu iza Italije i Japana, sa 4,8GW dodatih 2013. godine.
Hidroenergija je i dalje dominantan obnovljivi izvor energije, sa globalnim kapacitetom koji dostiže 1.000GW. Kina je prva zemlja za hidroenergiju sa udelom od 26 odsto, prati je Brazil sa 8,6% i SAD sa 7,8%. Ukoliko uklonite hidroenergiju iz miksa, statistike su još impesivnije - ostali obnovljivi izvori energije su porasli sa 85 gigavata u 2004. godini na 560 gigavata na kraju 2013. godine.