Mnoge organizacije širom sveta traže načine da iskoriste snagu talasa kao obnovljivog izvora energije, ali nijedno od njihovih rešenja ne pokriva sasvim isti teren kao rešenje tima inženjera sa Univerziteta u Kaliforniji, Berkli (University of California, Berkeley). Tepih na morskom dnu (Seafloor carpet), jeste sistem inspirisan sposobnostima blatnjavog morskog dna da apsorbuje talase i on je odveo istraživanje potencijala energije talasa na intrigante nove dubine.
Blatnjavo morsko dno je odavno poznato po svojoj mogućnosti da apsorbuje uticaj okeanskih talasa. Kada se ozbiljna oluja stvori u Meksičkom zalivu, lokalni ribari beže u područja gde znaju da je okeansko dno natovareno blatom, pošto mekša podvodna površina oduzima jačinu talasa i pruža predah od oluje i nasilnog mora. Izvlačeći inspiraciju iz ovoga, tim sa Univerziteta u Kaliforniji se posvetio osmišljavanju sistema gde ta energije ne bi bila apsorbovana, već pretvorena u korisnu energiju.
Gumena prostirka formira „tepih“, koji dok sedi na vrhu rešetke od hidrauličkih aktuatora, cilindara i pumpi, preuzima kretanje dolazećih talasa. Pokretanjem nagore i nadole, tepih stvara hidraulični pritisak u cilindrima, koji se zatim prosleđuje nazad na obalu kako bi se konvertovao u upotrebljivu energiju.
Eksperimenti sprovedeni na Univerzitetu u Kaliforniji su pokazali da je tepih u stanju da apsorbuje više od 90 odsto energije talasa. Prema istraživačima, jedan kvadratni metar tepiha na morskom tlu će generisati dovoljno električne energije da napaja dva američka domaćinstva, dok 100 kvadratnih metara tepiha može da obezbedi istu energiju kao i fudbalski stadion prekriven solarnim panelima (6.400 kvadratnih metara).
„Planiramo da počnemo sa testiranjem sistema u okeanu u naredne dve godine, a nadamo se da će on biti spreman za komercijalnu upotrebu u narednih deset godina“, rekao je Reza Alam, docent Mašinskog fakulteta na Univerzitetu u Kaliforniji.
Tim naglašava trajnost i svestranost kao prednosti sistema. Pošto se on nalazi na dnu mora, i napravljen je od fleksibilnih nekorozivnih materijala i namenjen je da bude postavljen u plitkim priobalnim vodama na oko 18 metara dubine, on bi trebao da bude u stanju da „preživi snažni zamah burnih mora“. Tim istraživača kaže da sistem može biti lako transportovan i da njegov modularni dizajn omogućava njegovo proširenje ili smanjenje u veličini, u zavisnosti od zahteva zaštite životne sredine i potrebne energije.
Pored toga što nudi alternativni izvor energije, proces konverzije proizvodi morsku vodu pod visokim pritiskom, koja se može koristiti za desalinizaciju i distribuciju prijaće vode, što predstavlja potencijalni blagodet za stanovnike u priobalnim regionima sklonim sušama.
Pošto su testirali eksperimentalna podešavanja u Berkli laboratorijama, tim se okrenuo internet portalu Experiment koji sakuplja donacije od javnosti za istraživačke projekte, kako bi pokrenuli narednu fazu poduhvata. Ako se njihov cilj dostigne, tim će razviti veći prototip da testira performanse i indentifikuje materijale koji će se koristiti u pravim aplikacijama na okeanskom dnu.
