Ponos glavnog grada s kraja sedamdesetih godina prošlog veka, Zapadna kapija Beograda bila je prepoznatljiva po privrednom gigantu „Geneks“. Kolosalna građevina visoka 119 metara nastala je od dve kule spojene pasarelom pri samom vrhu. Jedan je stambeni, dok je drugi deo, onaj bliži auto-putu, bio vlasništvo nekadašeg „Geneksa“. Nad ovim delom se u nebo ustremila još jedna kula, koja je trebalo da postane elitni beogradski restoran.
Njega je, prema prvobitnom planu, trebalo da pokreće specijani pogon, pa je planirano da se pod restorana okreće postepeno ukrug, tako da bi gosti tokom jednog sata, sedeći za stolovima mogli da vide panoramu celog grada.
PUSTO OD 1996. GODINE
Reporteri „Novosti“ su posetili ovo mesto u koje gosti nisu ulazili od 1996. godine. Istini za volju, i pre toga ovo nije bio otvoreni restoran, već je služio samo za poslovne partnere tada moćnog „Geneksa“.
Pogled koji puca sa ovog mesta ostavlja nas sasvim zatečenim. Nešto slično ljubitelji Beograda mogu da vide sa Avalskog tornja, ali zbog udaljenosti najbliže prestoničke planine i česte izmaglice, grad izgleda sićušno i daleko. Odavde, sa vrha Novog Beograda, sve izgleda kao na dlanu. Jedino je neobično što se sve što poznaje u svom gradu nalazi duboko ispod oka posmatrača. Daleko ispod kule protiče auto-put, soliteri na Zemunskom keju dobro se vide isključivo ako posetilac duboko spusti pogled, vrhovi zdanja palate „Ušće“ i „Beograđanke“ su ispod ravni pogleda posmatrača. Pilon novog mosta svojim vrhom kao da pokazuje prema vrhu Avale. Nešto dalje, novobeogradski blokovi izgledaju kao „lego“ kockice naređani u svoja „stepeništa“, a daleko iza njih vide se avioni koji poleću sa piste aerodroma „Nikola Tesla“. Onaj ko pomeri pogled ulevo, videće dimnjake termoelektrane „Nikola Tesla“, pored Obrenovca.
Prvo što se posetiocu nametne kao misao jeste da bi hiljade turista volele da pogledaju srpski glavni grad iz ove tačke. Neverovatno je da ovakva atrakcija ostaje pusta. A onda dobijamo sledeću, još težu i gotovo avetinjsku informaciju. Zbog nesrećne „tranzicije“, cela ova zgrada je pusta. Sa više od 20.000 kvadratnih metara poslovnog i garažnog prostora, na idealnoj lokaciji u blizini centra grada, auto-puta, aerodroma...
IPAK SE NE OKREĆE
Do restorana na vrhu stižemo kada domaćin zgrade Aca Micevski pritiska dugme u liftu za oznakom 35. Liftovi su, kaže, iz doba kada je zgrada napravljena, 1979. godine, a proizvedeni su 1976.
- Kada je pre dve godine bila u poseti delegacija austrijske kompanije koja je instalirala liftove, njihovi stručnjaci su bili u čudu kako ove sprave još rade bez njihovog remonta - kaže Micevski. - Ali, mi smo se snalazili, i do sada liftovi rade besprekorno.
Domaćin otključava vrata „nebeskog“ restorana i tamo zatičemo sve u savršenom stanju. Stolove, šank, aparate za kafu, lift koji je služio za dostavljanje hrane iz kuhinje... Estetski lepa rasveta govori o nekadašnjim vremenima kada su u „Geneksu“ kupovali skupocene stvari, ali sa mnogo ukusa. Zamišljamo kako bi bilo da restoran počne da se okreće, kao što je prvobitno bilo zamišljeno.
- Motor za rotaciju restorana nije bio kupljen, jer je ta mašinerija bila skupa čak i za ondašnji „Geneks“ - kaže Micevski. - Sistem je bio osmišljen tako da jedan prsten restorana, bliži prozorima, bude pokretan i da se postepeno kreće, dok bi šank u centralnom delu bio statičan. Sve je radilo besprekorno i u doba kada je „Geneks“ samostalno koristio ovo mesto, kao i kada su u njemu bili zakupci. A sada... vidite i sami. Već 18 godina ovaj ugostiteljski objekat nema funkciju, zvanično je poslednji put renoviran 1989. godine, ali je sve očuvano u savršenom stanju i spremno je da proradi već sutra.
Gledamo kroz prozor, zajedno sa domaćinom, i divimo se neobičnom uglu kroz koji vidimo grad. Zamolimo ga da otvori prozor, ali on brižno odmahne glavom.
- Postoji opasnost da nas isisa vetar, budući da je napolju jaka košava - upozorava Micevski. - Kada su ranije čistačice prale prozore, morali smo da ih vezujemo kanapom. Da vašeg fotoreportera ne bismo morali da vežemo, pogledaćemo na panoramu još jednom i sa terase koja je nešto niže.
To, „nešto niže“ i dalje je bilo stotinu metara iznad novobeogradskih solitera, igrališta i auto-puta.
GIGANTSKA ANTENA
Dok ne bude privatizovana zgrada poznata kao „Geneksova kula“, delo poznatog arhitekte Mihajla Mitrovića ostaće da služi kao džinovska antena. Ma kako apsurdno, pa i bizarno, zvučalo, trenutna uloga ovog solitera na koji je Beograd decenijama bio ponosan - jeste da na vrhu „pridržava“ predajnike nekoliko poznatih televizija: „Pink“, „Prva“, „Nova“, „B92“ i mnogobrojnih internet provajdera. Fasada zgrade dodatno služi kao reklamni prostor, jer na nju povremeno stavljaju bilborde. Ono što se nalazi unutar zdanja, više od 16.000 kvadrata poslovnog prostora - trenutno niko ne koristi.
- Zgradom gazduje preuzeće „Generaleksport“ d. p. u restrukturiranju - objašnjava v. d. direktora Ljiljana Stoiljković. - Žalosno je da ovakva zgrada zvrji prazna. Sve u njoj je originalno od 1979. godine kada je završena, ispod se nalazi ogromna garaža.
Početak kraja, koji je Zapadnu kapiju Beograda doveo u ovo stanje počeo je kada je „Geneks“ ušao u proces privatizacije. Od 2007. godine, kako kaže naša saogovornica, mnogobrojne imovinske celine ovog preduzeća su prodate, a očekivana je i prodaja
ove zgrade.
- Do sada je bio samo jedan neuspeo pokušaj da zgrada promeni vlasnika - dodaje Stoiljkovićeva. - Do sada su svi radnici napustili firmu i prestao im je radni odnos po Socijalnom programu Vlade Republike Srbije od 31. avgusta 2013. godine. Oni koji sada rade kako bi tridesetospratnica ostala ispravna i u funkciji angažovani su po ugovoru o delu.
Šansa da i država i „Generaleksport“ d. p. u restrukturiranju budu na dobitku začeta je tokom prošlogodišnjih pregovora, kada se veoma funkcionalnom ispostavila ideja na osnovu koje je već potpisan ugovor sa Ministarstvom pravde.
- Plan je bio da se u ovu zgradu smesti 12 prekršajnih sudova iz svih delova Beograda. Mnogi od njih su smešteni u dotrajalim građevinama, pa je ovo rešenje bilo idealno i za njih i za nas. Tim pre što su prilazi našoj zgradi široki, postoji dovoljno parking-mesta, odlične autobuske veze... Takav dogovor popunio bi 18 spratova solitera, stavio bi u funkciju oba restorana, bila bi, sasvim logično, otvorena i poštanska poslovnica, otvorila bi se nova radna mesta... Mi smo čak utrošili sredstva da sprovedemo kablove za internet na još pet spratova, gde to nije bilo do tada učinjeno, i sve je moglo da bude pun pogodak i za naše preduzeće i za državu.
Međutim, posle poslednjih izbora odluka je promenjena iz razloga koji našim sagovornicima nisu poznati. Prekršajni sudovi su ostali tamo gde su bili i pre toga, a kula na ulazu u Beograd ostala je prazna.
Pat pozicija u kojoj se nalaze ljudi iz „Generaleksporta“ takva je da oni u ovim uslovima mogu da izdaju prostor zaintersovanim strankama u zakup, ali najduže na šest meseci.
- Prodaja zgrade traje beskonačno dugo. U ovakvim uslovima bi država mogla da proda zgradu, a zakupci bi morali odmah napolje. Zato oni prvo odu u Agenciju za privatizaciju da se raspitaju o uslovima da zakupe prostor kod nas - i više se nikada ne vrate.
SAT NA ULAZU U GRAD
Uz pomoć Opštine Novi Beograd, a posle inicijative građana, nedavno je obnovljen veliki, digitalni časovnik, koji decenijama pokazuje tačno vreme i temperaturu sa vrha kule, a na neki način poželi dobrodošlicu svima koji stižu u naš glavni grad.
Nekoliko godina časovnik nije radio, ali su novobeogradski čelnici imali razumevanja i odvojili su sredstva da ovaj simbol grada ipak bude obnovljen.
PRVA PAMETNA ZGRADA
Ovo zdanje je, prema saznanjima naših sagovornika, prva „pametna“ zgrada na Balkanu. Kako kažu, kula je imala kompjuterski centar iz kojeg je kontrolisano grejanje, hlađenje, elektronika, liftovi...
- Uz neko skromno modernizovanje takvog sistema taj kvalitet bi bilo veoma lako vratiti - kaže Stoiljkovićeva.- Najzad, na svakom spratu postoje posebne prostorije za arhivu, što je tokom pregovora sa prekršajnim sudovima bio argument koji ih je posebno obradovao, jer bi ovde mogli besperekorno da rade.
20 MILIONA EVRA
Poslednja stručna procena vrednosti ovog gigantskog zdanja obavljena je 2008. godine.
- Tada je procenjeno da naša zgrada vredi oko 20 miliona evra - kaže Stoiljkovićeva. - Verujem da bi danas bila neophodna nova procena, ali sigurno je da vredi mnogo.
Ljudi koji održavaju ovaj deo kapija Beograda veoma su lojalni, i sami ističu koliko je originalnog nameštaja sačuvano iz doba kada je gradnja okončana, a kula zvanično otvorena. Zato kod posetioca preovlađuje osećaj kao da je ušao u vremeplov i otplovio nekoliko decenija unazad. U neko, čini se, mnogo bolje vreme.
