Sa težnjom da se 80 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora do 2050. godine, nije čudo što Nemačka ima proaktivan pristup energetskoj transformaciji. Vetroelektrane, iako imaju važnu ulogu u postizanu ovog cilja, se često suočavaju sa strastvenim protivljenjima nezadovoljnih komšija koje nerviraju signalni uređaji koji stalno trepere. U nastojanju da reše ovaj problem, istraživači su razvili senzorski sistem za vetroturbine koji detektuju obližnje avione, prebacivajući se na sistem svetlosnog upozorenja samo kada se oni približavaju.
Nazvan Parasol, projekat je zajednički napor Instituta Fraunhofer, komercijalnog koncerna Industrial Electronics i kompanije Dirkshof Wind GmbH. Navodeći žalbe na neprestano treprenje signalih uređaja na vetrenjačama, a sa željom da obezbede preko potrebnu sigurnost i spreče sudare sa avionima koji nisko lete, kolektiv je prionuo na dobijanje rešenja koje bi zadovoljavalo sve strane.
Korišćenjem pasivnih radarskih senzora, što znači da oni ne emituju radarski snop sami po sebi, sistem je u stanju da koristi lokalne frekvencije radio stanica da utvrdi ne samo da li postoji avion u blizini, već i njegovu daljinu, poziciju i brzinu. Prema Institutu Fraunhofer, formati tipičnih digitalnih signala koje koriste radio stanice, kao što su DAB+ (Digital Audio Broadcasting) i DVB-T (Digital Video Broadcasting-Terrestrial), su korisni u proceni različitih objekata i stoga pogodni za ovaj projekat.
Svaki od tri senzora sistema koji su prikačeni na stub vetrenjače ima antenu. Obrada signala se vrši u okviru stuba, a procesor na svakoj vetroelektrani procenjuje podatke. Kako predajnici radio stanice šalju signale, oni se odbijaju od leteće objekte. Sistem zatimkoristi matematičke algoritme da napravi razliku između refleksije i signala koji bi obično primali.
Oglas
„Svetla upozorenja na sudar se samo uključuju kada je avion u prečniku od četiri kilometara i kada leti ispod nadmorske visine od 700 metara“, kaže Heiner Kušel, šef odseka za Fiziku visoke frekvencije i radarske tehnike pri Fraunhofer institutu. „Mi koristimo pasivne radarske senzore kako bi suštinski produžili zaštitni kišobran nad vetroparkovima poput suncobrana (parasol).“
Tim je uspešno testirao prototip na jednoj vetroelektrani kompanije Dirkshof Wind GmbH u blizini Husuma, a trenutno radi na optimizaciji signalnih algoritama za detekciju, i očekuju da će sistem biti u potpunosti operativan do 2015. godine.
„Nadamo se da će se više lokalnog stanovništva složiti sa izgradnjom vetroelektrana zbog ovog našeg sistema“, objašnjava Kušel. „Cilj projekta Parasol je da unapredi stanje obnovljivih izvora energije i da učini Nemačku još više konkurentnijom na ekonomskom planu.“
