Naučni prodori koji su se desili pukim slučajem, naročito posle dugih i neplodnih potraga, su posebno popularni. Ne dešavaju se svi prodori na ovaj način, naravno, ali oni koji se dese pružaju nam interesantu priču.
Prema društvu za materijale i inženjerstvo ASM International, naučnici sa Univerziteta u Upsali u Švedskoj su pre nekoliko godina slučajno ostavili jednu hemijsku reakciju tokom vikenda. Kada su istraživači došli u laboratoriju sledeće nedelje, pronašli su novi materijal sa neviđenim hidrofilnim svojstvima.
Ovaj slučajni materijal, nazvan Upsalit po univerzitetu, rešio je problem koji je zbunjivao naučnike još od 1820. godine. Upsalit je suvi oblik magnezijum karbonata (MgCO3), jedinjenje magnezijum oksida i ugljen dioksida. Od 19. veka, naučnici su prepoznali mogućnost apsorbcije vode magnezijum karbonata, ali njihovi napori da naprave super suvi oblik u laboratoriji su bili neuspešni, ostavljajući ovu novu supstancu sa nadimkom „nemogući materijal“.
Oglas
Profesorka nanotehnologije Marija Strome (Maria Strømme) i njene kolege, su međutim podvrgnule njihov eksperimenalni medijum magneziju oksida i metanola trostrukom atmosferoskom pritisku, umesto da ih samo izmešaju. Rezultat je gel koji se pretvara u izuzetni beli prah kada se zagreje iznad tačke ključanja metanola.
Naučnici su od tada formirali kompaniju nazvanu „Disruptive Materials“ kako bi komercijalizovali Upsalit, za koji prediviđaju primene u različitim aplikacijama kontrole vlažnosti. Ovaj materijal je jeftiniji za proizvodnju od uobičajenog zeolita koji se koristi za ove aplikacije, a pride je netoksičan, što ga čini pogodnim za primenu u unutrašnjim okruženjima.
