Niz tankih stubova nosi spojene sobe kuće „Flontanta“ iznad krošnji okolne šume u Kostariki. Od arhitektonskog biroa Benjamin Garcia Saxe Architecture iz San Hozea je zatraženo da projektuje porodični dom za ovu strmu lokaciju, a oni su odlučili da podignu kuću u krošnje kako bi optimizovali poglede na Tihi Okean.
Za razliku od okolnih imanja, arhitekte su takođe želele da izbegnu usecanje u teren kako bi napravili ravan komad zemljišta na kome se može graditi. „Mi smo u suštini podigli kuću na nizu stubova koji daju utisak da ona lebdi iznad zemlje“, objašnjavaju arhitekte. „Time smo uštedeli ogromnu količinu novca jer nismo morali da stvaramo potporne zidove oko parcele.“
Pored dobijanja prelepih pogleda na Tihi okean, podzianje kuće iznad šumskog tla smanjuje njen uticaj na okolno rastinje. „Ovo razumno rešenje nam je omogućilo da stvorimo vrlo delikatnu intervenciju. Intervenciju koja omogućava da teren diše i istovremeno pruža spektakularne poglede ka okeanu“, dodale su arhitekte.
Tri prostorije (kabine) koje čine rezidenciju su raspoređene u cik-cak formaciji kako bi se održale linije viđenja prema okeanu iz svake sobe, kao i iz hodnika koji povezuje sve prostorije i koji se nalazi na zadnjem delu kuće.
Vertikalno postavljeni bambus koji oblaže hodnik omogućava prodor obrazca svetlosti i senke na drveni trem. Kratki mostovi povezuju cirkulacioni hodnik sa svakom od prostorija i sa terasom koja se uvija duž prednjeg dela kuće.
Velike krovne površine, koje su pridržane sa metalnim ramom, štitte terasu od sunca i kiša. Drvene roletne koje odvajaju sobe od terase mogu biti sklopljene kako bi otvorile sobe ka otvorenom prostoru i omogućile prirodnu ventilaciju enterijera.
Korišćenje drveta u celoj kući pomaže u povezivanju objekta sa okolinom, dok kupatilo koje se suočava sa brdom i tuš od bambusa na otvorenom povezuju stanare ove kuće sa prirodom.
Fotografije: Andres Garcia Lachner.
