INFONET-468X60-BANNER

BELRE 2008 – čekajući zakone

26.12.2008. | Mladen Bogićević | Gradjevinarstvo.rs

Vladimir Anušić na otvaranju BelRE 2008

Međunarodni Sajam nekretnina i investicija BelRE održan je u Beogradu od 30. oktobra do 1. novembra 2008. Sajam je pre samo tri godine zamišljen kao mesto sastanka investitora, vlasnika zemljišta, graditelja, konsultanata, projektanata, izvođača radova, prostornih planera, urbanista, agencija za posredovanje na tržištu nekretnina i, naravno, krajnjih korisnika.

Uz svesrdnu institucionalnu podršku, pre svih, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i grada Beograda, kao i svojih sponzora, sajam je okupio domaće i strane izlagače iz Italije, Rusije, Španije, Dubaija, Bugarske, Slovenije, BiH i Crne Gore.

Još jednom uspešnom organizacijom BelRE se potvrdio kao najznačajnija sajamska izložba ove vrste u regionu, ali svakako da ovo nije krajnji cilj nijedne slične manifestacije pa ni ove. Sajmovi su tu da bi se predstavili novi projekti i ideje u okviru određenog sektora privrede, sa krajnjom idejom da se posredno i neposredno utiče na njegovo ubrzanje i rast.

Međutim, promocija investiranja u Srbiju koju BelRE uspešno sprovodi na svom, ali i sajmovima u inostranstvu kao gost i izlagač, moraju uskoro dobiti jasne zakonske okvire, jer kada investitor reši da se dublje upusti u ispitivanje tržišta koje mu je akcentovano kao veoma atraktivno, tamo ga ne sme sačekati neuređena regulativa, nepostojanje osnovnih prostornih planova, neregulisana vlasnička pitanja parcela, zemljišta, itd.Upravo ovo je bila najčešće pominjana tema  ovogodišnjeg BelRE-a.

Najave bez epiloga ili...

Na početku moram da priznam prethodno prisustvo ličnog skepticizma prema Sajmu posvećenom investicijama, u vanEU zemlji bez osnovnih zakona i gradu koji nije u stanju da izgradi most, metro ili obilaznicu dok istovremeno pretenduje da bude centar poluEU regiona(?!). Dodatno, teme najvaljenih panela samo su pobudile veću podozrivost:

  • Rastuće tržište nekretnina u Srbiji
  • Kakva je budućnost investicija u regionu?
  • Izgradnja i finansiranje u nekretninama – izazovi i rešenja
  • Business Arena – Spremno za investiranje
  • Uređenje odnosa i donošenje zakona u procesu prometa nepokretnosti
  • Priče o projektima – Zahtevi tržišta, kvalitet i trendovi; Kako prevazići imidž rizične zemlje i privući novi kapital?; Iskustva iz regiona; Veliki regionalni projekti
  • Najnoviji trendovi u i izgradnji stambenog prostora
  • Internet portali u Real Estate-u.

Međutim, već prvo izlaganje u potpunosti je promenilo predrasude o BelRE-u, a, nakon poslednjeg, Sajam sam napustio sa osećajem nade koji se može izraziti rečima: profesionalci su tu, ideje su tu, volja za stvaranjem neke bolje Srbije je tu, samo im dajte zakone i pustite ih da rade ono što najbolje znaju – da planiraju, investiraju, grade i upošljavaju... Ali idemo redom...

BelRE – novac, stil i znanje

Štandovi izlagača pod kupolom Hale 3 napravili su odličan okvir za celu manifestaciju, uređeni u skladu sa standardima koje podrazumeva veliki kapital ipak su činili veoma prijatan ambijent koji je odisao stilom i dobrim ukusom.

Međutim, za prijatnu atmosferu koju je mogao da oseti svaki posetilac najzaslužniji su bili domaćini štandova, uvek spremni da sa punim entuzijazmom predstave svoju firmu i ponudu (i kada je bilo očigledno da niste kupac), da prikažu detaljne planove, osnove, fotografije faza radova, izvedenog stanja...

Ali, posetioce ste mogli na prste nabrojati, što svakako nije krivica organizatora. Ovaj sajam i jeste zamišljen kao mesto za upoznavanje i komunikaciju u okviru nekoliko sektora poslovanja, te kao i sve strogo koncipirane izložbe nije interesantan najširoj publici, ali očekivali biste da sretnete mnoga poznata lica kojima su usta puna investicija, koncesija, koridora, i sl.

Sajam nekretnina i investicija izgleda da nije bio previše interesantan onima kojima je sa tog mesta bilo upućeno najviše apela – zakonodavcima, tj. političarima. U trenutku kada tamo negde ekonomska kriza najviše potresa upravo ovo tržište, pa krediti ovde postaju nepovoljniji, investitori tri puta premišljaju pred svako novo ulaganje, povlače se i čekaju, pomislili biste da će bar na svom sajmu dobiti više pažnje srpske političke elite.

Ova primedba ne odnosi se ni na koga pojedinačno, već na svih 250 ljudi, pa i više računajući i prethodne sazive, koji su imali i imaju svoje mesto u Skupštini i zadatak da Srbiju urede u skladu sa principima vladavine prava. Uprkos tome, reč koja se najčešće čula na BelRE-u bila je zakon.

Jasno je da je Srbiji potreban veliki priliv investicija kako bi održala privredu u pokretu, međutim svaki pokušaj investiranja u Srbiju postavlja pred ulagače velike, često i nepremostive prepreke. Bez obzira da li se govori o trgovanju nekretninama, projektovanju i izgradnji industrijskih parkova, finansiranju projekata, kupovini parcele, itd, na svakom od ovih koraka lako se dolazi do zakonski neregulisanog tla. Tako dolazimo do situacije da, onaj koji svojim novcem treba da pokreće privredu već punih osam godina ne može da stigne na red za izglasavanje neophodnih mu zakona koji treba da omoguće i obezbede njegovu investiciju, tj. uloženi novac.

Skupština je mesto gde zakoni treba da budu izglasani kako bi mogli biti primenjivani, a nju čine podjednako i vlast i opozicija te svi snose podjednaku odgovornost za trenutno stanje. Ali, najbolje je da o svemu tome detaljnije saznate od samih učesnika Sajma koji su direktnim sudelovanjem u panelima pokušali da skrenu pažnju medija i javnosti na neophodnost zakonske regulative u svojim poljima rada.

Iskustva sa najvećeg projekta na Balkanu

panel 1

U okviru prvog panela predstavljena je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kao i gost iz Rusije Sergej Maljičenko, predstavnik Katastra grada Moskve. Na pitanje koliko treba da prođe od predavanja papira za dozvolu za gradnju do odgovora nadležnih on je odgovorio:

– U Moskvi se mnogo gradi pa i posla za službe ima mnogo, tako da rok mora biti i do mesec dana – što je u sali izazvalo nekoliko osmeha.

Govoreći o projektu Belville, Slobodan Mihajlović, direktor projekta, je rekao:

– Za realizaciju projekta koji ima 240.000m2, sa poslovnim i rezidencijalnim jedinicama, i koji ispunjava sve standarde gradnje prema evropskim nivoima, morali smo da kontaktiramo sve segente ove industrije i sve segmente administracije, koji omogućavaju realizaciju takvih projekata. Uradili smo to u rekordnom vremenu, i sa ponosom mogu da kažem da smo u poslednjih godinu dana pokazali da u Srbiji postoji mogućnost, i spremnost svih struktura, da prihvate nova iskustva, da traže nova rešenja, i da jednostavno realizuju projekte.


Stvari nisu izgledale sjajno u početku, i mnogi koji se bave nekretninama skretali su nam pažnju da tako ambiciozan projekat može da naiđe na prepreke. Kao kompanija koja realizuje projekat znali smo to od početka, i preuzeli smo sve mere, primenili savremene metode finansiranja, project menadžmenta, prodaje, i održavanja objekata koje ćemo uručiti našim sugrađanima 2009. godine...

Situacija u sektoru nekretnina u Srbiji je uobičajena za tržišta u tranziciji, ta iskustva nisu jedinstvena i mi nismo jedinstven primer jer su kroz taj proces stvaranja tržišta kroz promenu sistema uprave i promenu političkih sistema prošle i Poljska, Česka, Slovačka, Rumunija, Bugarska, i mi, kao poslednje tržište koje se priključuje toj velikoj grupi tranzicionih tržišta imamo jednu prednost – možemo da iskoristimo pozitivna iskustva iz njihovog rada, i da ih primenimo ovde u Beogradu. Loša vest je što za to imamo malo vremena, ta rešenja moramo da primenimo brzo i efikasno kako bismo uhvatili ritam i iskoristili potencijal, koji je pred nama.

Sajam je otvorio Ministar prostornog planiranja i životne sredine Oliver Dulić. U intervjuu datom godišnjaku BelRE-a, on je detaljnije predstavio planove njegovog ministarstva u narednom periodu koji će pre svega biti uloženi ka pojednostavljivanju administrativnih procedura i jačanju kapaciteta lokalnih samouprava u oblasti urbanističkog planiranja. On je istako da će izradom novog zakonodavnog okvira biti određen nov, pojednostavljen postupak za izdavanje dozvola, za čije dobijanje je trenutni prosečan rok 270 dana.

Takođe, naglasio je potrebu za definisanjem prava i obaveza investitora, i razvijanjem instrumenta koji će garantovati pravnu sigurnost građana u procesu izgradnje objekata, dodajući: – To je složen proces, prevazilazi nadležnosti izvršne vlasti, zadire u sudsku praksu i zahteva ozbiljna sistemska rešenja.

Na pitanje koji su prioriteti Strategije prostornog razvoja Srbije, Dulić je odgovorio:

– U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, u postupku je donošenje Odluke o izradi Strategije prostornog razvoja Republike Srbije. Nosilac aktivnosti na izradi Strategije biće Republička agencija za prostorno planiranje. U Programu za izradu Strategije uzete su u obzir specifičnosti Srbije, analiza stanja socio-ekonomskog i ekološkog sistema, proces tranzicije, objektivnih ograničenja razvoja i potrebe transformacije postojećeg sistema planiranja. Biće urađena i strateška procena uticaja na životnu sredinu, kao instrumenta njene zaštite. Na taj način će se okončati dosadašnja praksa planiranja u kojoj je zaštita životne sredine uglavnom sektorski tretirana.

U intervjuu je posebno naglašen i značaj regionalnog razvoja, naročito nerazvijenih područja kako bi se smanjile trenutno prevelike razlike između pojedinih regiona.

Dulić je rekao da usvojena Strategija regionalnog razvoja Srbije sa ekonomskog aspekta daje osnovu budućeg razvoja naše zemlje, i da će predstavljati osnovu za definisanje strateških prioriteta, mera i instrumenata, kao i pojedinačnih programa i projekata za sprovođenje Strategije. Najavio je i da će Ministarstvo finansirati i opštinske prostorne planove čime će se uvesti red i suzbiti dosadašnja divlja gradnja i korupcija.

Situaciju u praksi Dulić je objasnio rečima:

– Osnovna funkcija prostornih planova opština biće interesno povezivanje opština i stvaranje funkcionalnih ili razvojnih regiona. Tim pre, jer se lokalne samouprave suočavaju sa manjkom kadrova, investicija, a regionalne razlike su jako izražene, među najvećim su u Evropi. Sa druge strane, u susret evropskim integracijama i korišćenju predpristupnih instrumenata i fondova Evropske unije, neophodno je definisati regionalni nivo planiranja i upravljanja u prostoru. Prostorne planove opština treba projektno i programski orijentisati radi povećanja efikasnosti, a istovremeno sprovesti programe i projekte jačanja kapaciteta lokalnih samouprava, kao i izvršiti decentralizaciju u oblasti urbanističkog planiranja. Na taj način bismo stvorili efikasan sistem za uređenje građevinskih područja i izgradnju pojedinačnih objekata.


Naglašavam, nastavio je Dulić, da će deo novog zakona o planiranju i izgradnji biti i sankcije za one organe koji se ogluše o obavezu donošenja prostornih i urbanističkih planova. Nedonošenje tih planova predstavlja najbolju podlogu za arbitrarnost i korupciju, i mi nemamo nameru da tolerišemo situaciju da se zakonski rokovi krše bez ikakvih opravdanja i bez ikakvih posledica. S druge strane, lokalnim samoupravama koje uđu u proces izrade prostornih i urbanističkih planova, Ministarstvo će pružiti dodatnu pomoć da taj posao obave u najkraćem roku, uz potreban nivo kvaliteta.

BELA KNJIGA INVESTITORA

Dulić je u intervjuu obrazložio i potrebu za tzv. belom knjigom o investitorima – novim projektom Ministarstva za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine:

– Imajući u vidu da je veliki broj građana žrtva neuređenog stanja u građevinarstvu, neophodno je izgraditi sistem u kome će građani dobiti sve podatke o statusu i kredibilnosti investitora, kao i o izvođačima radova. Razvijanjem informacionih sistema u tom sektoru na nacionalnom i lokalnom nivou, biće dostupni podaci o planiranim aktivnostima, sprovođenju planova i akterima u oblasti planiranja i izgradnje. Bela knjiga investitora predstavlja samo prvi korak u tom složenom procesu.

Mihajlović nastavlja: – Tržište nekretnina u Srbiji je mlado, neregulisano, sa dosta puštenih konopaca, čije krajeve drži neko ko ne bi trebalo da ih drži, i mislim da ovaj sajam i okupljanje profesionalaca može da doprinese da se iznesu i dobre i loše strane naše situacije, i da kroz taj dialog uspemo da nađemo prava rešenja koja će svima da pomognu: gradskim vlastima i političkim strukturama da naprave planove koji su realni i brzo ostvarivi, našim prijateljima iz inostranstva koji imaju poverenja da dođu ovde i ulože svoj novac i svoje znanje, da se bolje snađu, i lokanim strukturana ove industrije počevši od kijenata, agencija za nekretnine, građevinskih firmi, projektanata, da nađu pravi put kako da realizuju velike projekte.

Na svu sreću mogu da govorim u sadašnjem vremenu o svim tim problemima, jer smo kroz realizaciju ovog projekta prošli sve što treba da se prođe u Srbiji, počevši od problema sa katastrom kako bi klijenti, koji su krajnji pokretač ove industrije, mogli jednostavno i čisto da uknjiže kupljene nekretnine na svoje ime i da to bude njihovo trajno vlasništvo, istakao je Mihajlović.

Vlade i ministri se menjaju, problemi ostaju

Veoma interesantno je bilo i izlaganje g.Milana Parivodića, prethodnika sadašnjeg ministra Dulića. Predstavivši firmu u kojoj sada radi, svoje izlaganje je započeo osvrtom na reči ostalih panelista:

– Zaista mi je veliko zadovoljstvo da učestvujem na BelRE-u, u ovakvom sastavu panela. Vrlo su mi bila interesantna izlaganja Direkcije za građevinsko zemljište, Moskovskog katastra, i gospodina Mihajlovića koji vodi, u stvari, jedini projekat, masovne gradnje stanova u Srbiji, koji upravo iz tog razloga omogućava verovatno i najpovoljije cene u Beogradu.

Namerno počinjem sa ovom poentom jer, kada sam seo za ovaj sto, odmah mi je na pamet pala pravna sigurnost... pogledajte (prodrmao je sto ispred sebe) pravna sigurnost kako izgleda... i zbog toga ću vam govoriti o pravnim pitanjima za koje smatram da, pored ovih tehničkih o kojima je govorio gospodin Mihajlović, predstavljaju suštinsku prepreku, ne samo razvoju građevinarstva i porastu standarda srpskih građana, koji žele da imaju normalan stambeni prostor, već i industrije koja takođe želi da ima normalan industrijski prostor pod kojim će raditi i živeti.

Mislim da zakonski problemi u Srbiji predstavljaju razlog dramatčnog zaostajanja, građevinarstva i ozbiljnog zaostajanja celog industrijskog, i uopšte, celog privrednog razvoja Srbije – rekao je Parivodić i nastavio – Koristim se snažnim rečima zbog toga što sam se veoma dugo koristio blagim i diplomatskim jezikom...

Smatram da su urgentne zemljišna reforma, svojinske i građevinske reforme, koje kod nas, bukvalno, dramatično kasne. Reforma svojinskih odnosa, i građevinskih odnosa, osam godina posle građanske revolucije, jedva je na početku, i ovo je poruka koju medijima šaljem, a i našoj Vladi, mislim da gospodin Dulić radi vrlo važan i dobar posao, da aktivizuje pitanje građevinskih dozvola, građevinske mafije, i stavlja to u prvi plan. Ja sam to isto radio u prošloj Vladi, bio sam jedan u prošloj Vladi koji je to radio a sada je g.Dulić jedan u ovoj Vladi koji to radi.

Problem je očigledno to što u političkoj eliti Srbije ne postoji koncenzus da se ukine ovakav obilk sigurnosti (ponovo je prodrmao sto), i da se zaista sprovedu ozbiljne reforme. Ne može jedan ministar da izvede nešto ukoliko ne poštoji većina koja će izglasati to na Vladi, i da to ode u Skupštinu, i da bude usvojeno. To je jedan sistemski paket, paket reformskih zakona koji će Srbiju prevesti iz svojinski-građevinskog nenormalnog pravnog stanja u normalno evropeizirano stanje kakvo su investitori navikli da vide.

Mi smo dakle jedina zemlja u ovom delu sveta koja nije usvojila zakon o restituciji. Taj zakon sam sa svojim timom pripremio, još kao ministar, i evo već dve godine se vode javne rasprave, radna grupa je formirana pre sedam meseci, nakon četiri velike javne rasprave bez zaključka, u periodu između Vlade u kojoj sam ja bio i ove sada, onda je formirana radna grupa, naravno na činovničkom nivou koja ne može da uradi ništa, niti ima mogućnosti da odluči o tako važnim pitanjima, i ta radna grupa se sedam meseci nije sastala. Time se demonstrira shvatanje pravne sigurnosti u sopstvenoj zemlji.

Konsolidacija svojinskih odnosa je suština pravne sigurnosti svih, od demokratije, od privrednog napretka, svi su ugroženi pravnom nesigurnošću, koja se jos uvek proteže. U našem privrednom razvoju, smatram da najteži, najozbiljniji čep, jesu svojnska i građevinska pitanja i zakoni iz tih oblasti koje moraju da se reše i prakse koje moraju dosledno da se primenjuju na osnovu tih reformisanih zakona. Te reforme moraju biti uskoro, ili vrlo brzo završene, jer se mi nalazimo u situaciji svetske krize. U uslovima u kojima je bilo mnogo para, jeftinog novca, mi smo u postojećim zakonskim okvirima, obezbeđivali 40% onih građevinskih investicija koje bismo imali da smo sproveli reformu 2001. ili 2002. Godine. To znači da je bilo situacija kad je novca bilo napretek, sada kada novca nema u metropolama, odakle je taj novac dolazio za investicije, ovde će ga biti još mnogo manje.

Mi se nalazimo pred ozbiljnom opasnošću zastoja građevinske industrije zbog nedostatka novca. Naši zakoni su takvi, i naše prakse, čak i korupcionaške prakse su takve, da su cene nekretnina bitno veće u Srbiji nego u zemljama u okruženju, a mi konkurišemo tipično za investicije sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom. Bugari su na oko 50% naših cena, Rumuni na nivou 60% naših cena, iz razloga što smo mi jednostavno neaktivni u pogledu reformi koje moramo da sprovedemo da bismo normalizovali zemlju.

U situaciji finansijske oskudice, opasnost je vrlo ozbiljna za razvoj Srbije. Šta je do sada urađeno po tom pitanju? Konkretno, ja sam uradio zakon o restituciji imovine crkava i drugih verskih zajednica, i on je počeo da se primenjuje, takođe zakon o hipoteci, koji je izrađen po jednom vrlo efikasnom sistemu koji je omogućio stavljanje objekta u izgradnji pod hipoteku. To je ustvari omogućilo podizanje projekta od 240.000m2 koji vodi gospodin Mihajlović – Belville. Bez toga projektno finansiranje nije bilo moguće u Srbiji. Koji je bio efekat zakona o hipoteci? Veliki broj građana je došao u mogućnost da podiže kredite na osnovu tih hipotekarnih kredita, i novac se pojavio na tržištu.

Sa druge strane, mi nismo sproveli zemljišnu reformu, nismo sproveli svojinsku reformu, nismo sproveli građevinsku reformu, tako da je novac stigao na tržište, ali se i dalje zida po 20 stanova, 10 stanova, po 9 stanova, i imamo samo jedan ozbiljan projekat u zemlji. Ponuda je vrlo oskudna, i ograničena u kvadraturi, u kvalitetu, u lokacijama... Ozbiljan problem je i infrastruktura Beograda, koja nije omogućila radijalno širenje grada, i došlo je do skoka cena. Mislim da će one sada zastati ili blago početi da padaju, a tek ukoliko mi usvojimo svojinsku reformu ozbiljno, i građevinsku reformu i omogućimo masovnu gradnju kao što se to radilo ranije, doći će do ozbiljnog pada cena, koji bi kod nas nastupio sada zbog svetske krize. Ali, neće doći do toga jer je ponuda vrlo oskudna bez reforme o kojoj govorim sve vreme.

Imperativ je da vlada Srbije pošalje pod hitno u Skupštinu zakon o restituciji i građevinskom zemljištu, koji je napisan...Zaista se ozbiljno protivim namerama da se ovo pitanje reši kroz dva zakona: zakon o građevinskom zemljištu i zakon o restituciji, jer je to polovično rešenje. Ljudi koji se zalažu za to polovično rešenje, u nacrtu svog projekta su jednostavno rekli sledeće: Mi se ovde ne bavimo restitucijom, mi se ovde bavimo građevinskim zemljištem. To vam je kao da imate dve ganreozne noge, ja sam zadužen za levu nogu, a desna... pa, videćemo šta će biti sa njom. To mora biti jedan zakon. Zbog ljudi koje žele da dođu ovde on mora biti pod hitno usvojen – istakao je Parivodić.

Drugi zakon je opšte svojinski zakonik koji je takođe urađen. To je dobar tekst i samo treba imati hrabrosti i viziju da je Srbiji on dramatično potreban. Konačno, ministar Dulić radi zakon o planiranju i izgradnji i to je jako dobar zakon. Potrebno je da ima privatnu svojinu na građevinskom zemljištu da bi imao normalan zakon o planiranju izgradnje. Ako on bude pisao novi zakon o planiranju izgradnje zasnovan na državnom monopolu na građevinskom zemljištu mi ništa suštinski nismo uradili, osim što smo dobili jos jedan tranzitorni zakon.

Zakon koji je ministar Šumarac uveo 2003. je bio dobar, i u tom ustavnom okviru je dao najviše što može da se da u pravcu tranzitorijuma, prema normalnom svojinskom i građevinskom sistemu. On je prevaziđen usvajanjem novog ustava, koji je omogućio privatizaciju gradskog građevinskog zemljišta. Ona mora da se sprovede uz restituciju, i tek na osnovu toga i novog svojinskog zakona, da se simultano donese zakon o planiranju izgradnje koji će efikasno rešiti urbanistička pitanja i postaviti jasnu hijerarhiju urbanističkih propisa, i mora da omogući brzo izdavanje građevinskih dozvola da bi se deblokirala građevinska industrija... Mislim da je gospodin Mihajlović suštinsku stvar rekao – da nas stalno vide kao perspektivno društvo. Hajde da jednom postanemo aktuelno uspešni! Stalno smo perspektivni, imamo potencijal, ali nešto u nama nam ne dozvoljava da ga realizujemo. Imamo rešenja samo treba odlučnosti i patriotizma da to uradimo.

Skice sa ostalih panela

panel 2

Na drugom panelu Srđan Vujičić, iz kompanije King Sturge, kratko je rezimirao da je naše tržište slabo razvijeno, iako prilike za investicije postoje, i istakao nedostatak rezidencijalnog i kancelarijskog prostora ako poredimo sa gradovima u okruženju, shoping centara, a da velike parkove i logističke centre praktično i nemamo.

Dejan Jovanović, kao prestavnik Sekretarijata za regionalni razvoj, istakao je da moramo doneti zakon o regionalnom razvoju koji bi uredio pravila i međusobnu komunikaciju regionalnih agencija sa republičkom.

Bojan Stanojević iz Boyden grupe istakao je infrastrukturu kao generator za privlačenje investicija, i naravno, urbanističku regulativu koja bi trebalo da je prati. Kao najbolji primer naveo je projekat obilaznice oko Beograda čija izgradnja jeste završena u jednom delu, ali se u narednih godinu ili dve ne očekuje ostala planska dokumentacija bez koje ne može početi izgradnja u njenoj neposrednoj blizini. Zatim je istakao da država nema sredstava za investiranje u infrastrukturu ali da bi zato Ministarstvo za ekonomiju što pre moralo da inicira donošenje zakona, ne o koncesijama, već o o privatno javnim partnerstvima, zaključivši da zbog trenutne situacije koridor 10 može otići u Bugarsku i Rumuniju.

Dodao je i da mora biti donešeno zakonsko rešenje kojim bi opštinama i gradovima u Srbiji bila vraćena imovina kako bi mogli da imaju mogućnost davanja hipoteke. Kao veliki problem on je istakao i eksproprijaciju zemljišta koja je u Srbiji tako uređena da je npr. projekat Makiš 2 čekao na sudski epilog celih pet godina. Dalje je naveo i reformu poreskog sistema koja bi trebalo da reši pitanje neuređenih privatnih parcela:

panel 3

– Ukoliko danas imate kompanije koje drže najatraktivnije lokacije a godinama ne grade ništa, a zakonski je nemoguće da im oduzmete to zemljište (odnosno trajaće bar 10 godina), ono što možete da im uradite jeste da im ispostavite poreski račun, za ne činjenje onoga što su bili obavezni.

Branislav Lacmanović je pomenuo sastanak održan nekoliko dana pre BelRE-a, gde su strani investitori predstavnicima vlasti AP Vojvodine predočili najveće probleme u razvijanju poslovanja podvukavši tri najvažnije:

  • nedostatak delimično ili potpuno spremnih industrijskih lokacija
  • nedostatak odgovarajuće radne snage
  • bojazan od pojavljivanja nepredvidivih troškova tokom poslovanja.

Međutim, naglasio je značaj ravnomernog regionalnog razvoja kod planiranja industrijskih parkova, navodeći primer Mađarske koja ima preko 200 ovih pakova i njima zapošljava 25% ukupno zaposlenih u industriji.

panel 4

Na trećem panelu, posvećenom finansiranjem u nekretninama Milan Marinković, iz Fima Invest-a, govorio je o nepostojanju odgovarajućeg zakona koji bi uredio domaće ivesticione fondove rekavši da se zakon donešen decembra 2006. više bavi samim sobom nego regulisanjem ove oblasti, najvećim delom usled nedostatka iskustva na ovom polju. Zatim je navodio sve nedostatke rešenja koje ovaj zakon nudi zaključivši da bi primena ovako definisanog zakona ostavila na tržištu samo strane fondove.

Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma vodio je četvrti panel pod nazivom Biznis arena – spremno za investiranje. Napomenuvši da ne poseduje znanja iz ove oblasti naveo je primer iz svog iskustva, tj. privatizaciju Sajma koja je do nove 2009. imala krajnji rok za početak procesa privatizacije.

Međutim, parcela Sajma opterećena je brojnim nerešenim pitanjima: da li parcela ima pristup pruzi ili ne, da li ima kontakt sa vodom ili ne, a sve to su pitanja koja na tržištu Sajam predstavljaju kao potpuno različitu ponudu.

 

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Nenad 13.11.2024.
Lepa je ta inicijattiva. Da vidim kakva e b...
Ilija Čvorović 29.10.2024.
Ništa bez garaže
Aleksandra Nikolic 20.10.2024.
Tekst je iz 21. godine, sada je oktobar 24....
Aca 14.09.2024.
Dovoljno je voziti se Bulevarom od Kaluđeri...
DARKO 09.09.2024.
Mogli bi i da napravite hotel, obzirom na k...

;