Za sve one koji su zabrinuti da li će biti zarobljeni u tunelu zbog obrušavanja, biće vam drago da znate da se tuneli, kao oni što se nalaze u metrou ili planinskim putevima, redovno proveravaju zbog konstruktivnih oštećenja. Ovi testovi se obično vrše pomoću ljudskog oka, i zahtevaju da tuneli budu zatvoreni za korišćenje sve dok proces traje. Imajući ovo u vidu, program ROBINSPECT Evropske unije sada razvija tunelski robotski inspekcijski sistem, koji bi trebao da bude brži i temeljniji od ljudi.
U srcu sistema će se nalaziti polu-autonomna robotska jedinica, koja se sastoji od malog bespilotnog vozila sa dizalicom koja je montirana na vrhu. Na kraju te dizalice nalaziće se robotska ruka, koja sadrži više senzora.
Ceo sistem će se pomerati duž metroa, železničkog ili automobilskog tunela, sprovodeći celokupnu inspekciju u jednom prolazu. Pored pukotina, tragaće se i za manama kao što su mrlje od rđe, korozije i izložena armatura.
Po stopi od oko jedne metre u sekundi, robot će koristiti svoj sistem kompjuterske vizije da brzo pribavi grube 2D slike svakog centimetra zidova tog tunela. Kada se pukotine koje ispunjavaju određene kriterijume pojave na tim slikama, robot će se zaustaviti i uraditi detaljnije 3D slike. U ovom trenutku, ultrazvuk i laser će se takođe koristiti kako bi se utvrdila tačna širina i dubina pukotina.
Ljudski operateri će i dalje moći da daljinski izdaju osnovne komande kao što su Kreni i Stani, iako će sam robot moći da „uči“ kako iz sopstvenih nalaza, tako i iz pristupa onlajn baze podataka sastavljene od strane ljudskih inspektora tunela. To će omogućiti robotu da obavesti svoje operatere kada naiđe na konstruktivnu grešku koju treba rešiti.
Nadamo se, kada se trogodišnji projekat završi, da će gotova robotska jedinica rezultirati u povećanoj bezbednosti (kako za korisnike tunela, tako i za inspektore), kraćem vremenu zatvaranja tunela prilikom inspekcija, kao i u finansijskim uštedamo pošto će manje ljudi morati da se plati.
Funkcionalni prototip se očekuje da će biti spreman do sledeće godine, nakon čega će biti testiran u londonskom metrou, u tri podzemne trase Egnatia autoputa u Grčkoj, i u nekim eksperimentalnim tunelima u Švajcarskoj.
