Za obnovu pojednih glavnih beogradskih saobraćajnica, u poslednjih šest godina, potrošeno je sedam milijardi dinara ili oko 70 miliona evra (prema tadašnjem kursu evra). U tom periodu rekonstruisano je 14 ulica, a novčani kolač su delile strane i domaće firme.
Čuvenu rekonstrukciju Nemanjine ulice, koju ni dan danas, šest godina posle završetka radova, Direkcija za puteve zbog određenih uočenih nedostataka ne želi da primi na održavanje, odradio je "Inter-most". Ovaj prvi veliki "ulični" posao koštao je 584 miliona dinara. Ista firma obnovila je i Stari savski most za 813 miliona dinara. I tamo radove nisu potpuno priveli kraju, pa ni ovaj objekat Direkcija ne želi da prihvati.
"Inter-most" je osnovan u Beogradu godinu dana pre rekonstrukcije Nemanjine i bio je ćerka firma čuvenog francuskog građevinskog preduzeća "Vinči". Francuzi su tada u istočnoevropskim zemljama pokretali svoja "produžena" preduzeća, koja su uz garant "Vinčija" dobijala poslove, ali se nekoliko godina kasnije sa promenom rukovodstva, promenila strategija, pa su pojedine ćerke-firme, poput "Inter-mosta", zatvorene.
Austrijski "Svitelski" radio je na dva velika poduhvata: prvo na Autokomandi, a potom i u Požeškoj ulici. Autokomanda je koštala 432 miliona dinara, a tu su deo kolača dobili i domaći podizvođači "Mostogradnja", "Miler", "Inter kop". Račun za Požešku, u kojoj su uočeni mnogobrojni propusti po završetku obnove, iznosio je 898 miliona dinara.
Oglas
Obnova Pariske i Tadeuša Košćuška pre četiri godine poverena je austrijskoj "Alpini" za 200 miliona dinara. Ova firma je, međutim, pre nekoliko meseci bankrotirala. Rekonstrukciju šina u Bloku 45, u Ulici dr Ivana Ribara radilo je Ljubljansko građevinsko preduzeće. To je bio jedan od jeftinijih poduhvata, jer se nije sređivala i ulica. Koštao je 170 miliona dinara.
Od domaćih firmi za najveći kolač izborila se "Balkan gradnja". Oni su prvo dobili rekonstrukciju Ulice Milentija Popovića za 829 miliona dinara, koju su završili 2007. godine. Komisija za primopredaju tada je imala mnoštvo primedbi zbog loše odrađenog posla, pre svega ispucalog asfalta oko slivničkih rešetaka unutar tramvajskih baštica, koji nije izdržao ni nekoliko dana. To im je očigledno bila dobra referenca, pa su dve godine kasnije dobili i obnovu Resavske ulice za 322 miliona dinara i na kraju najveći posao, rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, koji je iznosio 1,7 milijardi dinara. Glavni podizvođač u Bulevaru je bio "Inter kop", za koji se tvrdi da je uradio neuporedivo više posla nego "Balkan gradnja" koja je pobedila na tenderu.
"Por" na Adi, Kinezi u Zemunu - I na kapitalnim radovima koji su trenutno u toku, glavnu reč vode strane kompanije. Most na Adi je odradio austrijski "Por", koji privodi kraju poslove i na petlji "Radnička", a oni su preuzeli i petlju "Jurija Gagarina" nakon što su bankrotirale dve slovenačke firme, prvo SCT, zatim i "Primorje". Kada je u pitanju most Borča - Zemun, najveći deo radova obavlja kineska CRBC.
Probijen rok za Južni bulevar
Od domaćih firmi kao glavni izvođač bilo je Preduzeće za puteve "Beograd", koje je 2009. sređivalo Savsku ulicu. Za taj posao dobili su 181 milion dinara. Južni bulevar, koji je koštao 550 miliona dinara, radio je "Ratko Mitrović niskogradnja". Umesto 90 radnih dana za obnovu, posao su produžili skoro dvostruko i rok probili za tri meseca.
Česi, Španci, Poljaci, Italijani...
Uskoro treba da se odredi i ko će dobiti posao od oko 22 miliona evra za obnovu Ulice vojvode Stepe. Tender za izbor izvođača je u toku, a kandidovalo se osam firmi i konzorcijuma, što stranih, što domaćih. Unosan biznis "merače" Česi, Španci, Austrijanci, Poljaci, Bosanci, Slovenci, Italijani. Konačnu reč imaju EIB i EBRD, koje daju kredit za ove radove.
Javna preduzeća - Ukupni troškovi prilikom obnove ulica u Beogradu bili su i skuplji, jer su u toku rekonstrukcije i gradska javna preduzeća svojim parama finansirale i zamenu njihove infrastrukture. Kada se raskopa ulica, onda "Vodovod i kanalizacija", "Zelenilo", "Elektrane", "Beograd put" iskoriste priliku da zamene svoje cevi, drvorede, znakovnu signalizaciju.
