Kompanija Nelt, u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom u Beogradu, raspisala je u aprilu 2013. studentski konkurs za izradu idejnog projekta zgrade vinarije i destilerije u svom kompleksu u Dobanovcima, čiji su rezultati nedavno objavljeni.
Prema raspisu, tri prvoplasirana studentska rada bila bi finansijski nagrađena (sa 500€, 700€ i 1000€), a pobednik konkursa uključen u razvijanje Glavnog projekta. Smatramo da je konkurs sa ovakvim uslovima iz više razloga neprimereno raspisati, te da je loša sve češća praksa menjanja ključnih uslova konkursa tokom žiriranja (dodeljeno je tri jednakoznačne nagrade, što se kosi sa sugerisanim osnovnim motivom učešća).
Ipak, smatramo da nagrađeni i pohvaljeni studentski radovi zaslužuju da budu prikazani, pa u nastavku donosimo njihov detaljan prikaz uz neredigovana obrazloženja autora:
I jednakovredna nagrada
Oglas
-
Ivana Jelić, II godina master studija
-
Maja Žugić, II godina master studija
-
Dalia Dukanac, II godina master studija
Kretanja unutar objekta, koja podrazumevaju proces proizvodnje, cirkulaciju radnika i usmeravanje turista, uklopljena su na najjednostavniji način. Duž cele donje etaže odvija se neprekinuti proces proizvodnje po podužnoj osi objekta, koji zaokreće na čelu objekta, tj. skladištu, te se vraća u suprotnom smeru. Ovakvom programskom distrubucijom, utovar sirovina i istovar gotovih proizvoda nalaze se na istoj tački, jugo-istočno orjentisanoj, ka vinogradu i putu za teretna vozila Nelta na koti -4.50.
Kretanje posetioca nadovezuje se na prolazak kroz kompleks kompanije i ima jasan, upravan pravac na reku i vinariju. Odvija se na gornjoj etaži, na koti ±0.00 i stvara poprečni “procep”, unutar izrazito podužnog objekta – prostor koji korisniku nudi različite sadržaje prilikom posete. “Procep” jeste prolaz od ulaza ka reci, ali je ujedno i povezujući prostor sa pristupima Wine Shop-u, podrumu i arhivu vina, te degustaciji odakle se pruža pogled na proces fermentacije. Zaposleni pristupaju objektu, takođe na gornjoj etaži, odvajajući se direktno iz ulaznog prostora u privatni blok sa leve strane. Odatle imaju direktan pristup servisnom delu degustacije kao i procesu proizvodnje i konstantan nadzor iz kancelarije.
Ovakav splet doživljaja kao posledica dobro organizovane distribucije i kretanja doprinosi stvaranju jedinstvene prepoznatljivosti čitave kompanije i njenih ciljeva.
II jednakovredna nagrada
-
Miona Mijić, I godina master studija
-
Miona Zdravković, III godina osnovnih studija
-
Filip Rašković, I godina master studija
Okolnu prirodu, kao zatečenu vrednost, pokušavamo da sačuvamo u što većoj meri. Iz tog razloga, u prostorno/programskom smislu, objekat vinarije koncipiran je kao minimalna arhitektonska intervencija, pažljivo integrisana u pripadajući teren. Ukopavanjem objekta nisu narušene vizure ka reci, a ozelenjen krov srasta sa tlom, minimalizujući gubitak zelenih površina.
Bitan faktor implementacije vinarije u postojeći kontekst jeste priključenje na put, odnosno adekvatan pristup objektu teretnim vozilima za dostavu sirovog grožđa i ostalih potrebnosti. Objekat je postavljen uz gornju granicu parcele, odakle se sa puta može direktno pristupiti teretnoj platformi i vršiti utovar i istovar.
Mogućnost transparentnog sagledavanja procesa proizvodnje vina od prvog do poslednjeg koraka jeste bitan faktor u formiranju programske koncepcije našeg rešenja. Prostor je protočan i čitljiv za oko posmatrača, koji u vinariju dolazi sa namerom da spozna postupak pravljenja vina.
Paralelnim slaganjem sadržaja odvojene su nesrodne namene, a ostvarena vizuelna komunikacija. Uspostavljen je podužni sistem usečen u teren sa jasnom orijentacijom: zona proizvodnje je ukopana zasecanjem terena u padu, dok je izložbeni prostor, slobodan i transparentan, orijentisan ka jugu. U tom pravcu omogućena je sezonska transformabilnost i širenje sadržaja reprezentativnog dela vinarije, koji se celom dužinom otvara ka padini, pružajući vizure ka reci i vinogradima.
III jednakovredna nagrada
-
Bojana Bajkić, II godina master studija
-
Hristina Tošić, II godina master studija
-
Zoran Spasić, II godina master studija
-
Stefan Radošević, II godina master studija
-
Žarko Stamenić, II godina master studija
Koncept je pre svega reakcija na tehnološko funkcionalne zahteve i uslove projektnog zadatka. Genius loci: Inspirisani neposrednim okruženjem lokacije, neformalnom izgradnjom i temom vinograda. Redovi čokota su inpirisali na prodor, pogled, kadar ali i usmereno i paralelno komuniciranje, međuprostor redova, koridora. Arhetip kuće kao interakcija sa okruženjem ali i željom za stvaranjem novog ruralnog pejzaža. Objekat odgovara na tehnološke i opšte uslove i zahteve predviđene projektnim zadatkom. Analizom je odlučeno da se program, iako različitih karaktera, objedini i poveže u funkcionalnu celinu. Tehnološki zahtevi preduslovili su odluku da objekat pogona tj. proizvodnje bude prizemni.
Shema kretanja posetilaca je preklopljena sa shemom kretanja pogona tako da obezbedi neometan i kontinuiran rad a istovremeno da omogući posetiocima pasivnu participaciju u istom. Galerijom iz atrijuma posetioci mogu neometano da se kreću i da vide put vina od prijema do punjenja. Blizina vode i zahtev da arhiv reprezentativnih berbi bude ukopan inspirisali su otvaranje iz podruma. Na taj način prostor degustacije postaje povezan sa vodom i vinogradom koji je formiran na neizgrađenoj površini parcele.
Potreba da proces proizvodnje bude zaštićen od direktog južnog sunca a da istovremeno odgovori zahtevima osvetljenja u radnima zonama, formirali su atrijumski objekat. Atrijum obezbeđuje dovoljno osvetljenja, prirodno provetravanje prostorija, otvoren prostor za pranje buradi, a istovremeno omogućuje posetiocima galerijsko razgledanje vinarije i destilerije. Južna fasada je na taj način postala odbrana od sunca i formalno prati koncept bedema.
Pohvala
-
Natalija Paunić, I godina master studija
-
David Brbaklić, I godina master studija
-
Stefan Vasić, I godina master studija
-
Igor Sjeverac, I godina master studija
Polazište prilikom koncipiranja objekta vinarije činila je ideja o posmatranju objekta kao integralnog dela predela – stvaranju „veštačke prirodnosti“. Projektovanje prostora unutar okvira parcele izvršeno je usecanjem rampi u teren i formiranjem njima pripadajućih podzida u skladu sa osnovnim tokovima kretanja koji su odgovarali programskim odrednicama zadatka. Ovakav pristup ne samo da je omogućio sjedinjavanje objekta vinarije sa terenom, već je postao i motiv za njegovo oblikovanje.
Postavljanjem zidova u međusobni dijalog dobijena je opna koja ima za cilj da na najbolji mogući način definiše programsko/prostorne odnose u okviru postavljene strukture. Iz stava da se terenu vrati ono što mu je „oduzeto“, kao i da se naglasi prožimanje prirode i objekta proizašla je odluka o izboru opeke kao preovladavujećeg zemljanog materijala u eksterijeru.
Kao bitna tema postavilo se i pitanje kretanja u okviru strogih pravila dopremanja, proizvodnje i prodaje. Jasnom segregacijom putanja obezbeđeno je nesmetano funkcionisanje svakog programa u okviru vinarije.
Pohvala
-
Dušan Cvetković, I godina master studija
-
Lazar Đurić, I godina master studija
-
Stevan Radovanović, I godina master studija
-
Stefan Stoisavljević, I godina master studija
Analizirajući zadatak i lokaciju, panorama južno od kanala prepoznata je kao najveći atribut mesta. Najreprezentativnija prostorija, ujedno namenjena i posetiocima, koristi upravo taj atribut i pruža vizuelni doživljaj prirode u daljini. Predimenzionisana terasa samo je još jedan od načina da se posmatrač oseti delom okruženja i uživa njegove dobrobiti još neposrednije. Na kraju, objekat je natrkriven trouglastim krovom koji predstavlja nastavak terena iza objekta, a koji se takođe može konzumirati.
Dimenzije dužina krova i terase način su na koji smo hteli da naglasimo horizontalnost našeg projekta i kadriramo pogled. Upravo je krov potez koji naš projekat čini nekom vrstom landscape projekta. Na taj način, samo smo produžili ono što je prirodno, sačuvavši tako vizure sa viših delova terena, a s druge strane, dobijen je interesantan poligon ispod njega za dalju razradu. Iskorišćen je pad terena kako bi se ukopale one prostorije koje to propisom zahtevaju, kako bi se obezbedila konstantnost u pogledu vlažnosti i temperature vazduha pre svega.
