U nastojanju da se stvori više održiv materijal za isporuku lekova, tim istraživača je slučajno stvorio potpuno novi materijal za koga se smatralo da ga je nemoguće napraviti preko 100 godina. Upaslite je nova forma netoksičnog magnezijum karbonata sa veoma poroznom površinom koja omogućava apsorpciju više vlage u uslovima niske vlažnosti vazduha od bilo kog drugog poznatog materijala.
„Ukupna površina pora zidova jednog grama materijala bi moglo da prekrije 800 kvadratnih metara površine ako bi ga prostrali“, kaže Maria Strom (Maria Strømme), profesorka nanotehnologije na Upsala univerzitetu iz Švedske. To je otprilike jednako površini jedara megajahte. Pored upotrebe znatno manje energije kako bi se stvorilo suvlje okruženje za proizvodnju elektronike, baterija i farmaceutskih proizvoda, Upsalite bi mogao da se koristi za čišćenje izlivene nafte, toksičnog otpada i ostataka, kao i u građevinskoj industriji.
Naučnici su već dugo zbunjeni nad ovim oblikom magnezijum karbonata jer se on obično ne javlja u prirodi i da je prkosi sintezi u laboratoriji. Do sada, njegove osobine su ostale misterija. Profesorka Strom proznaje da oni zapravo nisu ni želeli da ga naprave.
„Mi smo zaista želeli da napravimo porozni kalcijum karbonat za potrebe isporuke lekova i želeli smo da pokušamo da napravimo slični porozni magnezijum karbonat, jer smo znali da je magnezijum karbonaz netoksičan i već odobren za isporuku lekova“, objašnjava Stromova. „Pokušali smo da koristimo isti proces kao i sa kalcijum karbonatom, potpuno nesvesni činjenice da su istraživači pokušavali da naprave neuređeni magnezijum karbonat decenijama bez uspeha upravo ovim procesom.“
Proboj se desio kada su podesili ovaj proces malo i slučajno ostavili materijal u reakcionu komoru preko vikenda. Po povratku su pronašli novi gel na tom mestu. „shvatili smo da materijal koji smo napravili je bio onaj za koji se tvrdilo da ga je nemoguće napraviti“, dodaje Stromova. Godinu dana rafinacije procesa im je na kraju dao Upaslite.
Iako stvaranje teoretskog materijala zvuči kao razlog za slavlje, Stromova kaže da će se veliki naučni proboj naći u njegovim izuzetnim karakteristikama. Nijedan drugi poznati karbonat nema površinu veliku kao 800 kvadratnih metara po gramu. Iako su naučnici stvorili mnoge nove materijale za obradu površina sa nanotehnologijom, kao što su ugljenične nanocevi i zeoliti, ono što čini Upsalit posebnim jeste sićušnost njegovih nanopora.
Svaka nanopora je manje od 10 nanometara u prečniku, što rezultira da jedan gram proizvoda ima neverovatnih 26 biliona nanopora. „Ako materijal ima mnogo male pore“, objašnjava profesorka Strom, „one daju materijalu veliku površinu po gramu, što daje materijalu mnoge rakcijske lokacije, odnosno lokacije koje mogu da reaguju sa okolinom, sa određenim hemikalijama, ili u slučaju Upsalite, sa vlagom.“
Svojstva apsorpcije vlage Upsalite su fenomenalne. Utvrđeno je da apsorbuje 20 puta više vlage od silicijum dioksida, materijala koji se koristi kod peska za mačke i kao sredstvo protiv stvrdnjavanja za kontrolu vlage tokom transporta robe koja je osetljiva na vlagu. Ovo znači da vam je potrebno 20 puta manje materijala nego pre.
Njegova jedinstvena struktura pora takođe otvara nove aplikacije za isporuku lekova. Pore mogu zaštiti lekove kojima treba zaštita od životne sredine pre isporuke u ljudsko telo. On je takođe koristan za toplotnu izolaciju, sušenje ostataka iz naftne i gasne industrije, i kao sredstvo za kontrolu vlažnosti. Potencijalne primene se i dalje otkrivaju kako materijal prolazi kroz razvoj za industrijsku upotrebu.
Tim sa Univerziteta u Upsali je komercijalizovao Upsalite preko njihove kompanije Disruptive Materials.
