Projektovanje pomoću kompjutera može da omogući arhitektama da zamisle veoma originalne strukture i geometrije, ali bez klijenta spremnog da plati budžet potreban za Frenka Gerija, njihovi projekti će često ostati samo digitalni snovi. Ali, u Meksiko Sitiju, tim arhitekata spremni da eksperimentišu sa proizvodnim tehnikama su dokazali da pravljenje dobre arhitekture ne zahteva mnogo novca kada su stvorili višedimenzijalnu čeličnu rešetku koja obavija Tori Tori restoran.
Vlasnik restorana Tori Tori, japanski iseljenik, želeo je da otvori novi restoran u ostareloj kući iz 1920-tih godina u Polancou, naselju sa kućama, vilama, stranim ambasadama i muzejima. Tradicionalista kada je u pitanju kuhinja njegove rodne zemlje, on je zamislio mirno urbano utočište povezano sa japanskim vrtom i koi ribnjakom.
Redovna mušterija restorana, Mišel Rojkind, jedan od osnivača lokalnog biroa Rojkind Arquitectos, predložila je savremenu interpretaciju koja će odražavati večito putovanje vlasnika i gostiju restorana. Rojkindova se zatim udružila sa Hektorm Esraveom (Héctor Esrawe), industriskim dizajnerom, prijateljem i redovnim saradnikom, kako bi dizajnirao enterijer i nameštaj restorana.
Oglas
Okružena sa zidovima pokrivenim bršljenom u rasponu visina od 3 do 7 metara, zgrada površine od 622 metara kvadratnih skriva se u zadnjem uglu parcele veličine 900 kvadratniih metara. Zidna vrata su diskretna: jedna vrata sa malim znakom sa ugraviranim japanskim petlom - logotip restorana Tori Tori.„Želeli smo da bude neupadljiva spolja - nešto vrlo jednostavno što ne bi narušilo ambijent komšiluka“, kaže Rojkindova.
Kada prođu kroz zid, mušterije odmah dočekuje skulpturalna čelična dvospratna fasada restorana. Istaknuta karakteristka, napravljena od para rešetaka visokih 7,5 metara, talasa preko volumena zgrade poput brzih potoka.
Inspirisani željom klijenta za fluidnim izgledom, Rojkindova i partner biroa Herardo Salinas su modelovali više od 20 različitih dizajna rešetka na CNC laserskom sekaču pre postizanja izgleda koji su želeli: obrasca koji evocira na talasasti mir koi ribnjaka. „Fasada uklanja kutijasti efekat objekta i čini je dinamičnijim“, objašnjava Rojkindova.
Fasada postaje velika optička varka, kaže Salinas: „Vaše oko se konstantno prilagođava obrascu.“ Dve čelične ravni površine, svaka 8cm debela i na razmaku od 20cm, su ravne metalne ploče. Ali, pažljivo osmišljeni šabloni perforacije, koji variraju od jedne ravni na drugu, stvaraju moire efekat trodimenzinalnosti i čine da svetlost i senka plešu u zamršenoj igri. Noću, fasada menja lik. Plavo osvetljenje između čeličnih ravni osvetljava spoljašnjost zgrade, stvarajući psihodeličan efekat osvetljene paukove mreže.
Kako bi izbgela probijanje budžeta sa prilagođenom metalnom fasadom, Rojkindova se okrenula lokalnoj radnoj snagi i recikliranim mateirjalima. Njen tim je podelio digitalni dizajn na delove 1,2 sa 2,4 metara, što je standardna veličina čeličnog lima. Kako bi dalje smanjili troškove, oni su izgradili rešetke kao šuplje strukture. Stabilizovana pomoću čeličnih šipki na liniji krova, samostalna, lagana fasada ispunjava lokalne strukturne i seizmičke zahteve.
Koristeći Rojkindovine digitalne fajlove, lokalna firma Zinbel je provela tri meseca glodajaći više od 150 čeličnih ploča na laserskom sekaču. Oni su zatim ručno zavarivali uske panele u šuplje skupove i punili ih sa ekspandirajućom penom. Tim radnika, vođen Pablom Rejesom, proveo je četiri meseca postavljajući panele na objekat, vareći čelične elemente i precizno brušeći sve spojeve. U jednom trenutku, kaže Rojkindova, 45 radnika se u jednom trenutku penjalo, zavarivalo i nameštalo rešetke.
„To je veoma ručno izrađena fasada“, kaže Salinas. Premazana sa sivom automobilskom bojom - svetlo siva za unutrašnju rešetku i tamnija nijansa za spoljašnju rešetku - svaka rešetka postaje jaka i kruta besšavna jedinica, koja ne zvuči šuplje kada kuckate po njoj.
Arhitekta Rojkind, koja je radila sa velikim, poznatim proizvođačima arhitektonskog metala u prošlosti, koristila je lokalne resurse kako bi ostvarila svoju viziju sa malim budžetom. „Digitalni dizajn je veoma važan za nas“, kaže on, „ali ja volim da radim sa lokalnim proizvođačim i majstorima.“
