Srbija bi polovinu energije mogla da proizvodi iz obnovljivih izvora energije, ali se trenutno godišnje iskoristi 18 odsto potencijala tih izvora. Najveći udeo mogla bi imati biomasa, od koje bi se moglo proizvoditi oko četvrtine ukupne energije u Srbiji, a velika količina energije može se dobiti i od hidroenergije, sunca i vetra.
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, u Srbiji bi godišnje iz obnovljivih izvora energije moglo da se proizvede 4,89 miliona tona ekvivalentne nafte (ten), dok je u prošloj godini ukupna proizvodnja energije iznosila 8,79 tona. Prelaz na obnovljive izvore građani Srbije ne bi osetili kroz cenu energije, koja bi ostala ista, ali bi država, čak i uz dotirane cene, imala višestruke koristi. Cena koja bi bila plaćena proizvođaču energije iz obnovljivih izvora, prema procenama „Svetske banke“ i „Evropske agencije za rekonstrukciju“, bila bi skoro dvostruko veća nego sadašnja. Međutim, država mora biti spremna da dotira razvoj ovog vida proizvodnje zbog velikog broja pozitivnih efekata, počevši od energetske stabilnosti, supstitucije uvoznih energenata i zaštite životne sredine. Do 2020. godine, prema Kjoto protokolu, Srbija ima obavezu da smanji emisiju gasova koji dovode do efekta staklene bašte za čak 20 odsto, a ovo je jedini način da to i uradi, a to bi omogućilo i bolji razvoj domaćih proizvodnih programa, pogotovo u mašinogradnji.
POTENCIJALI BIOMASE
Prema podacima Ministarstva za rudarstvo i energetiku, od biomase bi se mogla proizvoditi čak četvrtina ukupne proizvedene energije u Srbiji. Energetski potencijal biomase u poljoprivredi procenjuje se u ratarstvu na oko tri miliona tona, a u voćarstvu i vinogradarstvu oko 1,1 milion tona. Potencijal ovog energenta iz šumarstva takođe nije zanemarljiv, jer je nacionalnim planom predviđeno da za dve godine 31,5 odsto teritorije Srbije bude prekriveno šumama. U našoj zemlji postoji mogućnost gajenja tzv. energetskih šuma na oko 200.000 hektara neobrađenog zemljišta, na kojem bi se mogle zasaditi brzorastuće šume (topola) koje bi se dalje koristile u energetske svrhe. Istraživanja su pokazala da bi se godišnje mogli ostvariti prinosi od 15 do 20 tona drvne biomase po hektaru, odnosno između tri i četiri miliona tona drvne biomase. Upotreba biomase u Srbiji već je našla primenu u zagrevanju domaćinstava korišćenjem briketa i paleta od biomase. Vrednost investicije koja bi omogućila proizvodnju električne energije iz biomase procenjuje se na oko 50 miliona evra.
Oglas
HIDROENERGIJA
Hidroenergija u ukupnoj proizvodnji električne energije u našoj zemlji učestvuje sa 32 odsto, a hidropotencijal se crpi iz 63 velike brane. Međutim, svega 70 odsto hidropotencijala u Srbiji je iskorišćeno, a čak oko 60 odsto instalisane snage hidroelektrana ima prosečnu starost 40 godina, dok su pojedine hidroelektrane starije i od 50 godina. Za izgradnju malih hidroelektrana snage do 10 MW vlada veliko interesovanje investitora, a procena je da u Srbiji ima 900 potencijalnih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana, čiji je kapacitet oko 500 MW. Procenjena dobit svih potencijalnih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji iznosila bi oko 50 miliona evra godišnje, što predstavlja motiv za buduće investitore koji nameravaju da ulažu u tu oblast. Najvećim delom taj potencijal se nalazi na slivu Morave, na Drini i Limu, kao i na Dunavu. Predviđeno je da energetske dozvole za gradnju hidroelektrana izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, ali je za hidroelektrane snage ispod jednog MW dovoljna samo saglasnost opštine.
| Olakšice za investitore
Cena izgradnje male hidroelektrane jačine do jednog megavata iznosi od 700.000 do milion evra. Više od milion evra po megavatu staje podizanje vetrogeneratora, dok je izgradnja postrojenja za proizvodnju energije putem fotonaponskih ćelija najskuplja. Vlada Srbije planira da do 1. jula naredne godine donese različite podsticajne mere za svaki vid izvora energije da bi motivisala investitore da grade. Naravno, najveće olakšice biće usvojene baš za najskuplje vidove, odnosno za fotonaponske ćelije. Upotreba biomase u Beogradu „Beogradske elektrane“ su započele nekoliko projekata koji se odnose na zamenu upotrebe mazuta, uglja i gasa obnovljivim izvorima energije. Tako, od ove grejne sezone, Toplana „Barajevo“ u Beogradu počinje da proizvodi toplotnu energiju sagorevanjem drvenih peleta, dok će ekološki čisto gorivo „Beoelektrane“ uvesti i u toplane „Sremčica“ i „Senjak“. Početkom ove godine, u okviru Toplane „Konjarnik“ podignuta je zgrada od 220 kvadrata koja se greje i hladi korišćenjem vode iz bunara na dubini od 115 metara. Čukaričani i Rakovičani će kroz dve godine korisiti toplu vodu koja će se dobijati preradom solarne energije u Toplani „Cerak“, a kotlarnica u Krnjači će kao primarno gorivo koristiti sojinu slamu. Potrebne i nuklearke Prethodne godine Srbija je potrošila energiju u iznosu od 17 miliona tona ekvivalentne nafte. Čak i ukoliko bi se iskoristili svi potencijali obnovljivih izvora energije, oni ne bi bili dovoljni, s obzirom da se potrošnja iz godine u godinu povećava. Zbog toga je neophodno u skorijoj budućnosti izgraditi nove termoelektrane velike jačine. Takođe, Srbija mora da razmišlja i o izgradnji nuklearnih elektrana pošto je celo naše okruženje, ali i cela Evropa premrežena nuklearkama. |
VETAR PRAVI PARE
Iz energije vetra Srbija bi godišnje mogla da proizvodi 2,3 milijarde kilovat-časova, od čega bi zaradila oko 120 miliona evra. Za ekonomičnu proizvodnju električne energije vetrogeneratorom potrebna je minimalna srednja godišnja brzina vetra od pet metara u sekundi, na visini od 50 metara iznad tla.
Potrebno je izraditi atlas vetrova Srbije kako bi bio utvrđen precizan plan lokacija na kojima će se graditi vetrogeneratori. Trenutno su aktuelni projekti vetroparka „Dolovo“ kod Pančeva, sa 25 vetrogeneratora snage po 850 kW, „Bela Crkva“ (u opštini Vršac) ukupne snage 100 MW, „Inđija“ sa 20 MW kao i projekat vetroparka „Kovin“, koji je u začetku. Lokacije sa najvećom prosečnom godišnjom brzinom vetra u Srbiji su planinski vrh Midžor, sa prosečnom brzinom vetra od 7,66 metara u sekundi, Suva planina 6,46 metara, Vršački breg 6,27, Tupižnica 6,25 metara, Krepoljin 6,18 metara i Deli Jovan 6,13 metara u sekundi.
SUNCE JUGA
Kada je u pitanju solarna energija, prema podacima Ministarstva energetike, prosečno sunčevo zračenje u Srbiji je za oko 40 odsto veće od evropskog proseka i iznosi 1,4 kWh godišnje po metru kvadratnom. Enegija koju sunce tokom godine emituje na jednom metru kvadratnog krova kuće u Srbiji jednaka je energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte, a najveći potencijal za korišćenje solarne enegije postoji u Nišu, Kuršumliji i Vranju.
GEOTERMALNA ENERGIJA
Korišćenje geotermalne energije za grejanje i druge energetske svrhe u početnoj je fazi i veoma je skromno u odnosu na potencijal i resurse. Ukoliko bi se iskoristio celokupan potencijal postojećih geotermalnih resursa, uštedelo bi se najmanje oko 500.000 kubika tečnog goriva, oko 2,2 miliona tona uglja i oko 600 miliona kubika gasa, a trenutno postoji velika zainteresovanost kompanija iz Holandije, Nemačke, Rusije i Danske u direktno ulaganje u korišćenje geotermalne energije u poljoprivredi, odnosno u izgradnju staklenika na površini od preko 300 hektara, uz investiranje od najmanje 200 miliona evra.
