Rastući zahtevi za električnom energijom zemalja u razvoju označava da će udeo potrošnje uglja u globalnom energetskom miksu takođe rasti u narednih nekoliko godina. Prema nedavnim predviđanjima od strane Međunarodne agencije za energetiku (International Energy Agency) u Srednjoročnom izveštaju o tržištu uglja (MCMR - Medium Term Coal Market Report), globalni udeo uglja će nastaviti da raste i do 2017. godine će biti blizu prevazilaženja nafte kao prvog izvora energije na svetu.
Stručnjaci Međunarodne agencije za energetiku očekuju da će potražnja za ugljem porasti u svakom regionu sveta osim u Sjedinjenim Američkim Državama, gde prirodni gas prolazi kroz neki vrstu „zlatnog doba“. Giganti u nastajanju kao što je Kina i Indija će predvoditi rast u potrošnji uglja u narednih pet godina.
Izveštaj predviđa da će Kina nadmašiti ostatak sveta u potrašnji za ugljom u tom periodu. Indija, sa svoje strane, bi mogla postati najveći pomorski uvoznik uglja i drugi potrošač po veličini, čak prevazilazeći Sjedinjene Američke Države.
Uporedo sa visokom potražnjom za ugljem, generacija električne energije putem vetra se širi i postaje sve više konkurentnija na drugim tržištima. Nedavno saopštenje Američkog udruženja za energiju vetra navodi da je prošla godina bila najjača godina američke industrije energije vetra ikada u toj zemlji.
U 2012. godini, rekordnih 13.124 megavata (MW) kapaciteta generisanja energije iz vetra je postavljeno, što kumulativno čini 60.000 megavata u SAD-u. Rečeno je da je ovo dovoljno da napaja 15 miliona domova, ili sva domaćinstva u državama Kolorado, Ajova, Merilend, Mičigen, Nevado i Ohajo.
Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA - International renewable Energy Agency) nedavno je objavila da je jedan od razloga zašto je energija vetra postala konkurentna sa električnom energijom dobijenom sagorevanjem fosilnih goriva jeste taj što su cene turbina počele ponovo da opadaju nakon privremenog rasta.
Taj trend će se verovatno nastaviti kako proizvođači jeftinijih turbina iz rastućih ekonomija nastupaju na globalno tržište. U Sjedinjenim Državama, troškovi generisanja energije vetra na najboljim lokacijama mogu biti najniži po ceni od 0,04 do 0,05 dolara po kilovatčasu, što ga čini konkurentim sa električnom energijom dobijenom na gas.
Kina je takođe povećala svoje prozvodne kapacitete vetroenergije. Prema najnovijim podacima Globalnog saveta za energiju vetra (Global Wind Energy Council), u 2012. godini Kina je proizvela 77 gigavata vetroenergije, što je čini jednom od najvećih proizvođača na svetu. Taj iznos čini oko dva odsto od neto generacije električne energije u zemlji.
Iako su vetroturbine za 50 do 60 odsto jeftinije u Kini nego u Severnoj Americi i Evropi, i činjenice da je u poslednjih nekoliko godina kineska vlada donela niz regulativa koje olakšavaju razvoj energije vetra, generisanje energije putem vetra i dalje košta duplo više nego putem uglja.
Prema Rojtersu, kineske elektrodistribucije mogu da kupe električnu energiju dobijenu putem vetra po cenama od 0,51 do 0,61 jauna (0,08 do 0,10 dolara) po kilovatčasu (kWh) koje su određene od strane vlade, dok električna energija dobijena iz termoelektrana na ugalj prodaju po cenama od 0,3 juana (0,05 dolara). Međutim, Peking je najavio planove implementacije sistema kvota koji bi zahtevao od elektrodistribucija da nabavljaju 5 do 15 odsto njihove električne energije iz vetroelektrana.
U ovoj fazi, nema jasnih znakova kada će obnovljivi izvori energije dostići paritet sa fosilnim gorivima na globalnom nivou. Međutim, stručnjaci za čistu energiju su izgleda sigurni da će tehnologija i privremene regulacije vlada dovesti svet do te tačke, makar u nekim specifičnim tržištima.
„Kako tehnologije obnovljivih izvora energije postaju sve više konkurentnije, značaj državnih subvencija stvaraju platformu održivog rasta ujedno za razvijena i nova tržišta, kao i za proizvođače“, predviđa Gil Forer iz kompanije Ernst & Young.
