Mi smo svi ovde u redakciji portala Gradjevinarstvo.rs veliki obožavalaci energije vetra, ali jednostavno treba priznati da neke primene energije vetra prosto nemaju smisla. Barem u našem delu sveta, energija vetra je veoma prisutna u vestima ovih dana. Kao što naši čitaoci znaju, mi smo zagovornici obnovljive energije, uključujući i energiju vetra. Ali mi takođe nismo stidljivi da kažemo koje su situacije kada vetroelektrane nemaju smisla.
Vetroturbine na zgradama
Vetroturbine skoro nikada nemaju smisla na zgradama, pa čak i ako su visoke. Pretpostavka, koja ima svoju logiku, jeste da na visokim objektima postavljanje vetroturbina ima smisla jer je tamo mnogo vetrovitije, i kao kod fotonaponskih sistema, energija se generiše tačno tamo gde će se koristiti. Ali, što smo više istraživali, postalo nam je jasnije da integrisane vetroturbine u zgradama jednostavno nemaju smisla.
Prvo, turbine postavljene na zgradama moraju biti male tako da one ne utiču na strukturu zgrade, i samim tim je njihov potencijal generisanja energije ograničen. Drugo, vetroturbine stvaraju značajnu buku i vibraciju. To može biti u redu kada su one pola kilometara daleko, ali na zgradi to može biti ozbiljan problem, posebno sa čeličnim konstrukcijama koje prenose buku i vibraciju po celoj strukturi.
Oglas
Treće, postavka vetroturbina na zgradama značajno uvećava troškove izgradnje. Potrebni su posebni prilozi, a opterećenja moraju biti distribuirana naniže kroz zgradu, te je i potrebna ojačana konstrukcija.
Četvrto, čak i ako računica pije vodu, teško je poverovati da će osiguravajuće kompanije prihvatiti postavljanje vetrogeneratora na zgradama. Sumnjamo da bi osiguravači značajno podigli cene osiguranja zbog povećanog straha da bi lopatice turbina mogle, u slučaju nesreće, oštetiti krov ili povrediti nekoga. Osigiravjuće stope ne bi morale da rastu veoma puno kako bi ti troškovi prevazišli vrednost proizvedene električne energije.
Nedostatak podataka o učinku
Performanse vetroturbina postavljenih na zgradama su još uvek nedovoljno istražena stvar. I to ne zbog nemogućnosti da se to odradi, već zbog činjenice da većina proizvođača te podatke krije. Ta činjenica definitivno izaziva zabrinutost i zbog nje možemo pretpostaviti da je učinak još gori od onoga koji su oni naveli u specifikacijama.
Primer koji nam nudi neki dokaz jeste testiranje koje je obavio Bostonski muzej nauke, koji je postavio integrisane vetroturbine od petoro različitih proizvođača na svoju zgradu. Kao što možete pretpostaviti, njihov učinak je bio očajan - mnogo niži od tvrdnji proizvođača. Sa dosta anegdotskih dokaza o lošem učinku integrisanih vetroturbina, postajali smo još više obeshrabreni u pogledu praktičnosti postavljanja vetroturbina na zgrade.
Sa vetroturbinama na zemlji ili vodi, manje nije bolje
Čak i kada bismo se držali vetroturbina na zemlji ili vodi, performanse i ekonomika malih mašina (nekoliko desetina kilovata (kW) od deklarisanog izlaza i manje) je obično veoma loša. Sa vetroturbinama postoji ogromna ekonomija obima. Vetroturbine manje razmere retko imaju dobar ekonomski smisao, osim na mestima gde postoji jak, stabilan vetar.
Ova činjenica je poražavajuća. Stvarno bi bilo lepo da možemo da postavimo isplativu vetroturbinu u dvorištu naše kuće ili na njoj, ali mi to ne možemo. Trebalo biste da živite na dobroj lokaciji za vetaroturbine - gde postoje jaki vetrovi brzina preko 25km/h većinom vremena. I sa malim vetroturbinama, ne možete ih postaviti predaleko od mesta gde će se energija koristiti. Dakle, čak i ako se vaša imovina uzdiže do grebena, postavljanje male vetroturbine možda neće biti izvodljivo u smislu transfera energije do vaše kuće.
Studije koje smo pregledali gde stvarne performanse malih vetroturbina na tlu sakupljene, mereni izlaz je bio znatno ispod predviđenog izlaza. Plus, održavanje je vrlo značajna stavka. U poređenju sa alternativom, nizom fotonaponskih modula koji samo sede tamo, bez pokretnih delova, teže je opravdati male vetroturbine. Ekonomika se obično ne uklapa.
