Za tri dana ističe rok koji je ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić dao austrijskoj kompaniji Alpina da preda dokumente o dinamici radova na obilaznici oko Dimitrovgrada. U suprotnom, ugovor bi mogao da bude raskinut, a Svetska banka koja je finansirala deo radova na Koridoru 10 mogla bi da povuče kredit.
Pre dve nedelje direktor Koridora Dmitar Đurović izašao je u javnost sa informacijom da Svetska banka planira da se povuče iz projekta ukoliko Alpina do marta ne počne da radi obilaznicu oko Dimitrovgrada. Radovi već kasne 18 meseci. U Ministarstvu saobraćaja je rečeno da za sada nema novih informacija po tom pitanju, dok u Alpini ističu da „nisu ovlašćeni da komentarišu“. Ranije je direktor Alpine u Srbiji Zoran Kostić rekao da nema razloga da ugovor bude raskinut, da će radovi početi, a da su za „probijanje rokova krivi protesti građana koji su bili nezadovoljni eksproprijacijom“.
Austrijska Alpina je sa ponudom od 2,9 milijardi dinara za taj posao, u julu 2009. godine bila najpovoljnija na tenderu na kome je za tri lota, izgradnju obilaznice dužine 8,7 kilometara, auto-puta, mostova i tunela na tom pravcu, konkurisalo 13 stranih i domaćih preduzeća. Radovi na deonici Pirot - Dimitrovgrad finansiraju se iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, dok radove na obilaznici oko Dimitrovgrada kreditira Svetska banka. Vrednost ugovorenih poslova iznosi 60 miliona evra.
Pre nekoliko dana prilikom posete Pirotu ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić rekao je da postoji „mnogo sporova“ sa Svetskom bankom zbog toga što se posao ne završava, i dodao da se „Alpina do sada nije ponašala ozbiljno“.
Ozbiljnost Alpine, ali i države u poslovima sa njom, vrlo je diskutabilna. Od 2006. godine do danas srpske vlasti su potpisale najmanje četiri sporna ugovora sa tom austrijskom kompanijom. Među prvima je, 2006. bila izgradnja novog mosta kod Beške i rekonstrukcija starog, koji je Alpina dobila iako je tada idejno rešenje domaće Mostogradnje bilo proglašeno za najbolje, a ponuda najpovoljnija. Kasnije, Austrijanci dobijaju i koncesiju za izgradnju auto-puta Horgoš - Požega. Oba ugovora potpisao je tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić i oba „slučaja“ su trenutno pred Međunarodnim sudom u Parizu.
Prvi „sporni“ ugovor o izgradnji mosta kod Beške bio je vredan 2,9 milijardi dinara. Međutim, u posao se ušlo sa idejnim projektom, da bi tek glavni pokazao šta sve još treba da se uradi. Kada je sve sabrala, Alpina je isporučila državi račun od 102 miliona evra. Putevi Srbije su, međutim, priznali samo 62 miliona evra, tako da je ovaj spor završio na sudu i do dan-danas nije rešen.
Neizvesna je i sudbina spora Alpine i države Srbije u slučaju auto-puta Horgoš-Požega. Ovaj ugovor potpisao je, kao i prethodni, Velimir Ilić, marta 2007. godine, a zbog navodnih poslovnih tajni koje se odnose na tehnička rešenja, nikada nije u potpunosti bio dostupan javnosti, zbog čega je svrstan na listu EU od 24 sporna slučaja u kojima se sumnja na visoku korupciju.
Tada je Alpina zajednički nastupila sa španskom firmom FCC (inače vlasnikom 80 odsto kapitala Alpine), a posle njihovog izlaska iz posla Alpina se udružila sa još jednom kompanijom iz Austrije, Porom. Međutim, Vlada Srbije raskinula je početkom 2009. ugovor o koncesiji za izgradnju ovog autoputa, jer koncesionari Por i Alpina nisu do kraja 2008. uspeli da obezbede finansiranje projekta.
U međuvremenu, tokom 2010. godine, uprkos problematičnoj saradnji, Srbija i Alpina potpisuju još jedan ugovor - za izgradnju železničkog mosta preko Velike Morave, kod Ćuprije. Gradnja je počela 1. marta 2011. i rok za završetak radova bio je septembar 2012. godine. Ugovor sa austrijsko-slovenačkim konzorcijumom Alpina-Meteorit je ovog puta u ime države Srbije potpisao direktor Železnica Milovan Marković, a izgradnju je sa devet miliona evra finansirala Evropska investiciona banka. Pred drugu godišnjicu od početka radova, čelični most dug 322,5 metra, sa šest stubova, od kojih su dva u reci, još nije završen.
Alpina je u Srbiji od 2001, a prošle jeseni je na poslovima u našoj zemlji zapošljavala 300 radnika. Za prvih šest godina poslovanja u Srbiji Alpina je kupila nekoliko pogona, pre svega resurse za proizvodnju građevinskog materijala, tako da je bila jedan od najvećih proizvođača kamena i asfalta u Srbiji.
Koncesija
Zbog raskinutog koncesionog ugovora, u maju 2009. Alpina i Por su pokrenuli sudski postupak u Parizu, koji je potom „zamrznut“ jer je na tenderu za izgradnju obilaznice oko Dimitrovgrada i auto-puta do granice sa Bugarskom na Koridoru 10, Alpina ponovo dobila posao. Uz vraćanje garancije od 10 miliona evra, koncesionar je tražio i obeštećenje od 12,5 miliona evra.
Koncesija je trebalo da se izda na 25 godina, a predviđena je izgradnja leve trake auto-puta od Horgoša do Novog Sada, duge 106 kilometara, održavanje 68 kilometara auto-puta od Novog Sada do Beograda, i projektovanje i izgradnja auto-puta Beograd - Požega, dužine 148 kilometara. Projekat izgradnje auto-puta Horgoš - Požega vredan je 1,5 milijardi evra.
