Već decenijama, pa čak i vekovima, Avganistan je linija fronta u ratovima između suprostavljenih carstava i filozofija. U tom kontekstu, ponekad je teško zapamtiti da je ova zemlja i region bilo sedište drevnih civilizacija, učenja i kulture.
Arhitektonski biro Matteo Cainer Architects je predložio ovu betonsku kocku, koja je iskrivljena i pomerena iz svog idejnog ekvilibrijuma sugerišući da je čak i posle ratnih razaranja kultura preživela... zaštićena u nečemu što površno deluje kao bunker.
Stvaranje narodnog muzeja jeste snažna poruka da duh čovečanstva neće biti potisnut, ali postoji opasnost da će arhitektonski izraz biti pogrešno protumačen.
Projekat je bogat simbolikom. Arhitekte su preuzele inspiraciju od umetnice Rejčel Vajtrid (Rachel Whiteread) koja čini negativni prostor vidljivim livenjem praznine jednog kućišta, čime budi sećanje na objekat.
Svaki od osam značajnih istorijskih perioda zemlje je istražen u galeriji i predstavljen u posebnom delu koji prikazuje reprezentativne delove iz tog perioda. Postoje i reference na kuran koje su ulivene u samo tkanje projekta.
Ako se izgradi, muzej će neminovno postati orijentir. Ali ono što je možda važnije, jeste da će ona ugostiti debate i pomirenje, kao i edukativni program za ljude svih uzrasta koristeći tradicionalne i netradicionalne tehnike.
To je izraz poverenja i nade u ovu zemlju.