Svake godine, ogromna količina pokošene trave završi na deponijama, ili u najboljem slučaju, na gomilama komposta. Hemičar Sied Imam (Syed Imam), Ministarstva poljoprivrede SAD-a, međutim, je osmislio bolji način na koji bismo mogli da je iskoristimo. On koristi pokošenu travu i od nje pravi cepanice za loženje, koje imaju veliku prednost u odnosu na konvencijalne veštačke cepanice.
Zbijena trava zapravo čini samo oko 20 do 60 odsto cepanica, po masi. Veći deo ostataka je vezivni materijal, napravljen od uobičajeno dostupnih voskova i ulja na biljnoj bazi. Ova veziva ne samo da dozvoljavaju cepanicama da zadrže svoj oblik, već takođe unapređuju njegovu energetsku vrednost i produžavaju vreme gorenja. Dodatna biljna ulja se mogu dodati, kako bi se stvorila prijatna aroma, ili čak da se teraju bube kada se vatra pali na otvorenom.
Kalijum hlorid čini oko dva posto težine cepanice. To je mineralni oksidant koji im omogućava da se brzo zapale, a takođe održava boju i visinu plamena doslednim. Jedna stvar koju cepanice ne sadrže jeste nafta na bazi hemikalija, pa navodno sagorevaju mnogo više ekološki od regularnih cepanica.
Oglas
Pored toga, za razliku od mnogih postojećih proizvoda, njihov proces proizvodnje ne zahteva velike količine toplote. Temperatura od oko 45 stepeni Celzijusa je dovoljna da osuši travu dovoljno, i da omekša vosak, tako da on može biti umešan temeljito.
Tehnologija takođe može da se primeni na poljoprivredni otpad, kao što je otpad pri žetvi kukuruza ili pšenice, i može se koristiti da se proizvode drugi zapaljivi proizvodi kao što je pelat za grejanje ili štapići za brzo paljenje vatre.
Imam i njegovi partneri u istraživanju sada traže patent za svoj proces. Kompanija Zelena cepanica (Green Log) već nudi cepanice napravljene od trave, iako su one prilično skupe, i zahtevaju da kupac plati popriličnu naknadu za isporuku.
