Termalno snimanje (termovizija) može da uštedi dosta vremena pri ispitivanju zgrada, ali samo ako se rezultati pravilno protumače... To je poziv koga se svaki arhitekta i izvođač plaše. Klijent, koji se nedavno uselio u novi prostor, poziva da vas obavesti da voda curi u zgradi. A advokati su na čekanju sa već pripremljenom tužbom.
Pored izvođača, projektanti se mogu okrenuti drugom resursu kako bi popravili curenje: termoviziji. "Termografija je način skeniranja fasade ili omotača objekta i pronalaženja kritičnih oblasti brzo i direktno", kaže Dejvid Feleti, stručnjak u konsultanskoj firmi Wiss, Janney, Elstner Associates (WJE).
Objektiv od germanijuma na termovizijskoj kameri snima talasne dužine u infracrvenom spektru, koje skoro svi objekti zrače. Intenzitet talasne dužine zavisi od temperature objekta i emisivosti površine; reflektivni materijali kao što je metal imaju nisku emisiju.
Iako termovizijske kamere mogu da se kupe u radnjama, tumačenje samih rezultata nije tako jednostavno. Čak i programi obuke za termografe - koji mogu da postignu od prvog nivoa (početnički) do trećeg nivoa u edukacionim centrima - obično ne uče kako da primenite termografiju u graditeljskoj nauci, kaže termograf Skot Vud, direktor komapnije Scott Wood Associates. "Zato što termalne slike mogu da se pomešaju sa drugačijim obrascima, morate da shvatate šta vidite i zašto. Morate da razumete protok toplote i obrasce vlažnosti."
Oglas
Putem raznobojnih toplotnih mapa zarobljenih u termalnim kamerama, termografi mogu da identifikuju nedostatke zgrade kao što je praznina u izolaciji, termički mostovi, zarobljena voda ili, tačnije, evaporativno hlađenje i termalnu kapacitivnost vode. Termografi takođe mogu detektovati strujanje vazduha kada vazduh, pri različitim temperaturama od ambijentalne temperature, duva preko površine, kaže Vud. Testiranje zaptivenosti objekata, kao i mehanički sistemi zgrade se često koriste za stvaranje negativnog pritiska u području koje se ispituje, primoravajući kretanje vazduha kroz omotač zgrade.
Termovizijske kamere imaju svoja ograničenja, doduše. Kamere zahtevaju temperaturnu razliku, obično oko 10 stepeni Celzijusa, kako bi prikazala toplotne šeme. Ova razlika je minimum po standardima kao što je "Interim Guidelines for Thermographic Inspections of Buildings" u Sjedinjenim Američkim Državama.
Iako neke nove kamere imaju osetljivost između 2 i 5 stepena Celzijusa, one još uvek "ne mogu da vide kroz zidove", kaže Vud. Kamere detektuju samo plitke, ispodpovršinske uslove, tako da termovizija ne može da otkrije tela unutar zgrada ili buđ unutar zidova.
Termografi moraju da razmotre ova ograničenja kod projekata sa metalnim oblogama i krovovima, staklenim zidovima-zavesama, ili kod neobojenih, valovitih krovnih površina. Materijali koji zadržavaju vlagu, kao što je kamenje, takođe mogu da utiču da li termografi snimaju obejakt iznutra ili spolja, kaže Feleti.
Osim poznavanja verovatnih oblasti gde se u građevini pojavljuju nedostaci, infiltracija vazduha i vode, kao i izolacione praznine u krovovima, zidovima, prozorima, vrtaima, konstruktivnim zglobovima i sl. - termografi takođe moraju da tempiraju strateški svoje istraživanje. Termografiju je najbojle uraditi ujutru ili noću, kaže Pasi Mietinen, direktor termografske kompanije Sagewell.
Feleti takođe preferira kasniju smenu. "Ne volim da snimam ujutru, zato što rosa prekrije krov sa slojem vode", kaže on. "Želite da se zgrada zagreje (u toku dana). Bilo koja voda pod krovnom membranom će ostati duže toplija, tako da jednom kada se gornja površina ohladi, možete dobiti dobru sliku toplotne aberacije pod krovnom membranom."
Zimsko termoviziranje je poželjnije jer ekstremne temperaturne razlike između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora pomažu da razlikujemo rezultate. Padavine i vetar su druge vremenske okolnosti koje se moraju uzeti u obzir.
Za razliku od konvencijalne fotografije, kvalitet termovizijske kamere direktno utiče na rezultate. Skuplje kamere, što nije iznenađujuće, mogu koštati više od 50.000 evra, i imaju veći opseg i veću rezoluciju, koje su od suštinskog značaja za dokumentovanje fasada svih veličina.
Iako termografija može biti od neprocenjive vrednosti u istraživanjima objekata, "ona je samo jedna alatka u našoj kutiji sa alatima", kaže Feleti. "Kamera može primetiti anomalije, ali bez da niste 100 odsto tačni, ne vršite kalibraciju kamere ili operatera." Kao rezultat toga, termovizija ne uzurpira istraživanja na terenu, testiranje voda ili materijala.
Uprkos povremenim smetanjam koje se pojavljuju u termalnim slikama zbog buke ili lošeg fokusa, čak i skeptici teško osporavaju vizuelne dokaze, posebno ako naknadni testovi pokazuju da je tumačenje slika tačno. U gradu Portlandu, Vud je istraživao trospratnu zgradu tražeći defekti u vazdušnoj barijeri i oblozi.
"Klijenti su smatrali da nigde ne postoji curenje", kaže on. "Ali, termografija je tačno pokazala gde se ono dešava." Termovizijske slike su pomogle u utvrđivanju činjenice da su detalji vazdušne barijere bili neadekvatni za ovu vrstu kontinuiranog sistema vazdušne barijere.
Pored skeniranja pojedinačnih zgrada sa ručnom kamerom, nude se i usluge termovizijskog snimanja širih pojaseva oblasti, pa sve do celih gradova. Dok prosečna ručna kamera može da snimi po jednu sliku na deset sekundi, kamera sa velikom brzinom montirana na automobil može da uhvati 250 slika u sekundi. "Nedavno smo snimili skoro 120.000 objekata za pet noći", kaže Mietinen.
Termalno snimanje na masovnoj skali je korisno za vlasnike koji nadgledaju veliki portofolio objekata, kaže Mietinen. "Ova tehnologija je naročito pogodna za filtriranje visoko prioritetnih kandidata - ako žele da pronađu prvih 20 odsto ili prvih 5 odsto svojih objekata gde će poboljšanja omotača doneti najveću uštedu za uloženi novac."
Od mnoštvo podataka uhvaćenih pri brzinama od 60 kilometara na sat, kompanija Sagewell koristi kombinaciju svog softvera i građevinskih stručnjaka koji evaluiraju slike, koristeće građevinsku metriku. Nakon ustanovljenja visoko prioritetnih zgrada, kompanija šalje individualne termografe da detaljno ispitaju objekte i sa svih drugih strana osim ulice.
Prošle godine, kompanija Segawell je skenirala 100 studentskih domova Univerziteta Brajant (Bryant University) na Rod Ajlendu. Izgrađeni 1970-tih, studentiski domovi su izdržali decenije korišćenje bez renoviranja.
Brajan Briton, potpredsednik kampusa, kaže da, iako rezultati nisu bili "šokantno revolucionarni", slike su potvrdile da su prozori i vrata bili izloženi promaji i da potkrovnim prostorima nedostaje adekvatne izolacije. Renoviranje, koje je ukljičivalo ažuriranje mehaničkih sistema, je završeno na polovini kuća ovog leta, dok se završetak radova na ostatku kuća očekuje sledeće godine. Univerzitet Brajant je predvideo povrćaj investicije za sedam do deset godina. Ali, ono što je još važnije, kaže Briton, "jeste to što smo želeli da nađemo neku investiciju koja će nam pružiti razumnu količinu efikasnosti i koja će funkcionisati."
Dugoročno predviđanje je osvežavajuće u ovom trenutku smanjivanja kapitalnih budžeta i blokiranih akcija od strane birokratije ili parnica. "Samo zato što smo identifikovali građevinsku nedostatak i priliku za poboljšanje efikasnosti zgrade, to ne znači da vlasnici žele da reaguju u odnosu na nju", kaže Mietinen. "Potrebno nam je dve sekunde da se provozamo pored vaše zgrade i izmerimo toplotne gubitke, ali može potrajati devet meseci da se zgrada renovira."
To ostavlja projektante sa prilikom da iskoriste termografiju za nešto više od pukog alata. Oni mogu da je koriste kao vizuelni alat koji edukuje investitore o mogućnostima za poboljšanje performansi zgrada.
