"Net zero": ove reči se trenutno mogu čuti svakodnevno u savremenom građevinsko dizajnu. Ponekad je formulacija drugačija. ZNE, ili "zero net energy", je jedna varijacija; "zero-energy" zgrada je druga. To su sinonimi za zgrade projektovane da kompenzuju svoju potrošnju energije tokom godine, svake godine.
Izgradnja jedne takve zgrade je skoro započela. Radi se o osnovnoj školi za 444 učenika na Staten ostrvu, Njujork, projektovanoj od strane arhitekata iz biroa SOM i inženjera iz biroa AKF.
Neko bi zamišljao zgradu koja kompenzuje svoje korišćenje energije tako što generiše više energije nego što je zaista potrebno da nadoknadi onu količinu koja se koristi da se napaja osvetljenje, računari, grejanje isl. Ako je to slučaj, u čemu je onda razlika između "net zero" zgrade i "energy plus" (ili "net zero-plus") zgrade?
Semantika na stranu, "net zero" i "energy plus" zgrade su retke, pa je prikladno što je škola na Staten ostrvu opisana od strane njujorških vlatsi kao "laboratorija za održivost", testirni poligon za generisanje obnovljive energije i nisko-energetske tehnologije i dizajna u realnim uslovima.
"Jasno je da neće sve od naučenih lekcija iz ove vežbe biti primenjivane u širokom spektru", rekao je Brus Baret, predstavnik njujorških vlasti zadužen za izgradnju škola. "Međutim, ovo istraživanje krajnje održivosti i naknadnog vrednovanja naše vežbe će biti od koristi našem programu projektovanja škola koje inače ne bi bile realizovane."
"Krajnja održivost?" Dakle, nema pritisaka.
Arhitektonski biro SOM kaže da je masa zgrada od 6.000 kvadratnih metara i njena orijentacija optimizovana za iskorišćavanje dnevne svetlosti, kako za potrebe što boljeg osvetljavanja unutrašnjosti, tako i za dobijanje najvišeg stepena iskorišćenja fotonaponskih sistema koji će pokrivati veći deo objekta.
Šta je masa zgrade? To je osnovni oblik zgrade. Glavna školska zgrada će se izgraditi oko dvorišta, što u velikoj meri povećava zastakljenu površinu, puštajući više dnevne svetlosti unutra, i tako smanjujući potrebu za električnim osvetljenjem. To takođe daje zgradi dodatnu južnu fasadu, pružajući još jednu površinu za dragocene fotonaponske panele. Ograničavanje školske zgrade na dva sprata znači da dvorište, koje se može posmatrati kao ogromni višenamenski svetlosni bunar, dopušta prodor korisnog osvetljenja na nivou prizemlja.
Fotonaponski paneli će pokrivati celu jugo-istočnu fasadu (osim na mestima gde su prozori, naravno), kao i ceo krov školske zgrade. Krov glavnog bloka je u nagibu na određenim mestima tako da će neki paneli biti skoro pa upravni na zrake direktne sunčeve setlosti, omogućavajući fotonaponskim ćelijama da funkcionišu na skoro maksimalnim nivoima efikasnosti. Ali nagibi su pažljivo raspoređeni da se smanji osenčenje preko drugih solarnih panela ili dvorišta.
Kao i kod bilo koje zelene arhitekture, generisanje energije je samo deo priče. Potrošnja energije zgrade mora biti svedena na minimum. Arhitektonski biro SOM tvrdi da njihov projekat karakteriše smanjenje potrošnje za 50 odsto u odnosu na standardne škole (iako nije baš najjasnije koji je to standard).
Kako? Biro SOM kaže da je projektovao ultra čvrsti omotač zgrade sa visokim performansama, špto znači da će, sa smanjenjem curenja vazduha, sistemi grejanja i hlađenja raditi više efikasnije. Izbor nisko-energetskog osvetljenja i efikasnih kuhinjskih aparata su dobrodošli, iako se nadamo da ćemo uskoro videti dan kada će se takvi izbori u projektovanju i izvođenju podrazumevati.
Podzemna, ili geo-promenljiva, toplotna pumpa će pomoći u dodatnom smanjenju ugljeničnog otiska sistema grejanja i hlađenja. Ventilacija će biti optimizovana ujedno sa rekuperatorima energije i tehnologijom za programibilnu kontrolu. Krovni svetlarnici će uvesti više dnevne svetlosti u unutrašnjost objekata, posebno u hodnicima.
Škola će biti izgrađena 2015. godine. Nadamo se da će, kada škola bude u upotrebi, njujorške vlasti izvestiti o stvarnoj energetskoj potrošnji zgrade kako bismo mogli da vidimo da li je njena aspiracija ka "net zero" potrošnji postignuta.
