Na prvi pogled, fotonaponski paneli su briljantni. Oni su samostalni, ne treba im gorivo, i sve dok sunce sija oni prave dosta divne električne energije. Nevolja je ta što su skupi za proizvodnju, imaju baterije koji su loši sistemi za skladištenje tokom oblačnih dana, i taj što paneli imaju veoma kratak životni vek. Sada, dr Mihail Zamkov sa Univerziteta u Ohaju (Ohio's Bowling Green State University), SAD, i njegov tom su uz pomoć simtetičkih nanokristala napravili solarne panele koji su trajniji od konvnecijalnih i sposobni da proizvode vodonik.
Solarni paneli koji koriste neorganske molekule kao deo njihove konstrukcije imaju kratak životni vek. Efekti UV zračenja i toplote ih degradiraju, i oni imaju životni vek od samo oko 20 godina. Imajući u vidi koliko je skupo praviti solarne panele, nije iznenađujuće da je trošak po kilovatu mnogo veći nego kod konvencionalnih izvora energije.
U radu objavljenom u časopisu Journal of Visualized Experiments (JoVE), Zamkov navodi procese svog tima koji uključuju zamenu organskih molekula sa dva neorganska nankoristala napravljenih od cink selenida i kadmijum sulfida, sa dodatim platinum katalizatorom.
Oglas
Prema Zamkovu, "Osnovna prednost ove tehnologije je u tome što omogućava direktanu, neorgasnku spojnicu upijača svetlosti i katalizatora". Drugim rečima, ovo su veoma izdržljivi kristali u odnosu na njihove organske kolege. Ne samo da su manje podložni toploti i UV zračenju, već i ne pate od problema degradacija koji muče njihove organske kolege - gde su oni nakon nekon vremena nepovratno "otrovani", dok se nanokristali mogu ponovo napuniti sa metanol pranjem.
Druga prednost je ta što nanokristali ne generišu samo struju, oni proizvode hidrogen takođe. Kada je uronjen u vodu i izložen svetlu, kadijum sulfid nanokristali u obliku šipke razlažu vodu na vodonik i kiseonik.
U međuvremenu, nanokristali - koji se sastoje od naslaganih slojeva cink selenida - imaju fotonaponske osobine i generišu električnu energiju. Sa tim dvostrukim svojstvom, panel napravljen od nanokristala ne samo da bi generisali struju tokom dana, već i hidrogen za pokretanje ćelija noću.
