Kada se beton meša, postoji mnogo više vode koja je dodata u mešavinu radi bolje obradivosti nego što je potrebno za hidraciju cementa. Ovo se radi zbog lakog kombinovanja cementnih materijala u mešavini. I zove se višak slobodne vode. Na kraju, ova voda ispari iz betona ostavljajući mikroskopske praznine u betonskoj matrici.
Isparivanje dovodi do toga da beton izgubi na masi i počne da se skuplja. Pukotine se mogu pojaviti u podnim armirano betonskim pločama kao rezultat prevlačenja (trenja) betonskog materijala kako se zapremina betona smanjuje. Uvijanje se takođe može desiti kada gornja (izložena) površina ploče menja površinu brže od površine ploče na (donjoj) oplati.
Projektanti obično, ili bi trebalo, predviđaju kontrolne podeone linije (spojnice, dilatacije) u ploči tako da pukotine budu pod kontrolom i da se formiraju u smanjenim delovima kontrolnih površina. Primer ovoga bi bile linije na trotoarima.
One se mogu postići postavkom podeonih materijala pre izlivanja betona, kao kod trotoara, ili isečene u svežem izlivenom betonu. Sečenje linija bi trebalo da se odradi dan posle izlivanja, najkasnije, pošto skupljanje počinje čim beton počne da se stvrdanjava i isušuje.
Oglas
Skupljanje je problematično ne samo zbog pucanja betona koje se može javiti, već i zbog uvijanja betonske ploče. Kada se gornji deo ploče suši brže od donjeg, gornji deo se više skuplja i može da podigne ploču na ivicama blizu kontrolnih dilatacija.
Ovo može biti pravi problem ako opterećenja, kao što su ona od viljuškara, putuju preko dilatacija izmeštajući uvijene ivice što može dovesti do pucanja i pomeranja betonske ploče.
Sam postupak skupljanja je pod uticajem mnogih faktora – odnosa vode/cementa; odnosa agregata i cementa; finoće i sastava cementa; mineralnog sastava, krutosti, oblika, tekstura površine i granulacija agregata; karakteristike i količine bilo kojih primesa; veličina i odnosa volumena i mase betona kao uslova vlage i temperature, i vetra.
Postoji više načina da se umanje štetni efekti skupljanja podnih betonskih ploča. Polimerska vlaka se sada koriste u pločama sa betonom visoke marke, i ona se čak ponekad koriste da zamene armaturu u betonu. Armaturna mreža, obično zavarena žičana tkanina, se obično postavlja na dnu ploče, a ne na sredini gde bi više koristila.
Vlakna pomažu spajanje zajedno svežeg betona i dozvoljavaju betonu da osnaži tokom ranih faza očvršćavanja. U isto vreme, vlakna imaju tendenciju da distribuiraju promenu zapremine koje se bez obzira dešavaju u betonu.
Ali ipak postoji nada. Postoje dodaci mešavini za smanjenje skupljanja koji mogu biti inkorporirani u beton, kao i aditivi za smanjenje vode. Što je manji sadržaj vode u mešavini, smanjuje se mogućnost pojave skupljanja.
Takođe, povećavanje veličine agregata smanjuje količinu cementa potrebnu za jačanje. Ovo rezultura u manjoj potrebi vode za hidrataciju, što takođe smanjuje skupljanje.
Primena sredstva za negu betona ili redovna nega polivanjem novih betonskih ploča takođe smanjuje stopu sušenja betona sve dok on ne sakupi dovoljnu snagu da se suprostavi zeteznim silama koje se javljaju kako se beton suši.
Jedinjenja za očvršćavanje mogu ometati postavku podnih obloga i ona moraju biti pažljivo odabrana. Efikasan način održavanja betonske ploče vlažnom jeste putem korišćenja plastičnih folija ili plastike rastegnute preko potkonstrukcije u cilju konstantnog zadržavanja vode na površini betona.
Beton ne voli promenu vlažnog i suvog ciklusa tokom sušenja koji mogu izazvati površinska oštećenja na njemu, i zbog toga je bitno da on ostane vlažan stalno dok ne očvrsne.
Dodatni materijali za beton i polivanje dodaju na trošli ali mogu značajno da smanje skupljanje, tako da se prostor između dilatacija može značajno povećati, smanjujući usput i pukotine. Ovo štedi troškove izlivanja i održavanja, pritom smanjujući vizulene defekte izloženog betona.
Ta stara briga - pucanje betona - polako ustupa mesto poboljšanim metodama izlivanja i tehnologijama očvršćavanja uz dodatak "magičnih eliksira".
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
