Kao i svi drugi novi materijali, i slama koja se koristi za izolaciju suočava se sa problemom dobijanja potvrda. Tu situaciju branša nastoji da prevaziđe pisanjem strukovnih pravila i angažovanjem na dobijanju certifikata.
Sa dve do tri hiljade objekata izolovanih balama slame, francusko tržište je prvo u Evropi. Ipak, ovo tržište ostaje ograničeno, iako se ovaj materijal prilagođava podjednako dobro porodičnim kućama kao i industrijskim objektima. Istovremeno, ovaj materijal je dugovečan za šta je dokaz kuća Fujet (Feuillette), najstarija kuća izolovana slamom još 1921. godine u Montagiju (Loara).
Što se tiče razvojnog potencijala ove industrijske grane, ona nije ograničena dostupnošću materijala. Naime, godine 2005. francuska poljoprivreda proizvela je oko 50 miliona tona slame i da su svi novi objekti bili izolovani slamom, Francusko udruženje gradnje slamom (Réseau français de construction paille – RFCP) procenjuje da bi tih 5 miliona tona bilo sasvim dovoljno. „Izvor je bogat i nema problema sa njegovom upotrebom kao sredstva za izolaciju“, objašnjava Filip Liburo, narodni poslanik i tehnički referent u RFCP-u, dodajući „tržište je pre svega regionalno što povećava interesovanje u žitnim regionima kao što je Bos.“
Olakšavanje dobijanja garancija za slamene konstrukcije
Oglas
Činjenica je da je razvoj inovativnih oblasti osetljiv. Dobijanje desetogodišnje garancije je jedna od najproblematičnijih tačaka, a osiguranja obično zahtevaju garancije vezane za upotrebljene materijale i njihovu primenu.
Generalno, Centre scientifique et technique du bâtiment – CSTB (Građevinski naučno-tehnički centar) sprovodi tri procedure standardizacije koje omogućavaju korišćenje širokog spektra materijala.
Za materijal koji je relativno često u upotrebi, DTU - document technique unifié – tehnički dokument koji izdaje CSTB i koji se primenjuje na celoj teritoriji Francuske i predstavlja standard gradnje – prikuplja podatke vezane za njegove karateristike i njegove uspešne primene.
Druga mogućnost jeste korišćenje proizvoda koji su bili predmet tehničkih saveta koji obezbeđuju pravila za primenu novih materijala ili tehnika koje DTU još uvek nije uzeo u razmatranje.
Napokon, ako je proizvod sasvim nov, moguće je dobiti ATEx Appréciation technique d'expérimentation – Tehnički nalaz eksperimenta, koji omogućava eksperimentalno korišćenje na ograničenom broju građevina.
Dakle, ako materijali ne dobiju sertifikat, kao što je slučaj sa balama sena, kad je branša organizovana i kad razvija sopstvena profesionalna pravila, postoje druge mogućnosti. Poštovanje profesionalnih pravila, kada su jednom potvrđena od Commission prévention produit (C2P) de l'Agence qualité construction, obezbeđuje garanciju sličnu DTU.
Profesionalna pravila po uzoru na DTU
Le RFCP je izabrao drugi pristup i prezentovao ga u toku ECOBAT-a održanom u Parizu, početkom marta prošle godine. „Formulacija naših pravila inspirisana je zvaničnim dokumentima DTU-a“, objašnjava Lik Fluasak, istraživač u Visokoj nacionalnoj školi arhitekture u Tuluzu i član RFCP-a, precizirajući da „je cilj da se slama posmatra kao drvo.“ Izrada dokumenta je sada završena i on je podnet 8. februara 2011. god. C2P-u.
Kao i za DTU, profesionalna pravila industrije slame obuhvataju normativne reference, područje primene i specifične uslove. Ona se tiču svih zgrada čiji poslednji sprat ne prelazi 8m visine u odnosu na tlo. „Ta granica je pre svega psihološka, tehnički ništa ne sprečava da se grade objekti viši od 8m pošto je slama izolator i nema ograničenja (ne podupire zidove)“, objašnjava Lik Fluasak dodajući da „je to samo sadašnji nivo koji odgovara standardnoj veličini velikih merdevina vatrogasaca.“
Materijal priznat od strane RT 2012
Istovremeno, Tehnološki institut šuma, celuloze, konstrukcije i opremanja drvetom FCBA - Institut technologique forêt, cellulose, bois-construction et ameublement izvršio je testove sa posebnim osvrtom na otpornost na vatru i termite. „Glodari, paraziti i termiti su ponekad razlog zabrinutosti“, žali se Lik Fluasak. Međutim, „testovi su izričito ohrabrujući: termiti mogu da probuše drveni ram (skelet), ali slama nije dovoljno hranljiva za njih!“ objašnjava istraživač dodajući da je „sa te tačke gledišta, slama vlaknasti izolator kao i drugi.“
Što se tiče kvaliteta vazduha u unutrašnjosti zgrada, što je razlog sve veće zabrinutosti, članovi RFCP ohrabruju. Za Filipa Liburoa, „ako je slama izvor emisije toksičnih proizvoda, ozbiljno se treba zabrinuti za sadržaj naših obroka i zabraniti klasičnu poljoprivredu.“
Na kraju, ova sertifikacija se naročito pokazala korisnom jer je dovela do uključivanja slame kao toplotnog izolatora u okviru termičke regulacije 2012 (RT 2012). To je veoma važno po mišljenju Lika Fluasaka koji procenjuje da „sa debljinom od 37cm u proseku koja je uslovljena veličinom bala slame, konstrukcije sa drvenim skeletom nisu nužno osuđene u odnosu na druge materijale.“
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
