Skoro petstotina predstavnika iz industrije, vlade Sjedinjenih Američkih Država i akademija okupilo se na Masačusetskom institutu tehnologije (MIT - Massachusetts Institute of Technology) u avgustu prošle godine na simpozijumu o ekološkom uticaju betona na životnu sredinu - tema sa ne tako malim značajem, s obzirom da je beton najrasprostranjeniji veštački materijal na Zemlji i da njegova upotreba doprinosi oko 5% svetske emisije ugljen-dioksida.
Sastanak je sponzorisan od strane MIT istraživačkog centra Concrete Sustainability Hub - koji uključuje Arhitektonski i urbanistički fakultet i Fakultet inženjerstva - i on je promovisao izdavanje dva značajna, nova, izveštaja o emisiji ugljenika betonskih objekata i popločanja tokom njihovih životnih ciklusa, koji su obuhvatili novi set analiza koji mogu da pomognu projektantima i izvođačima da odrede koja od njihovih opcija izgradnje donosi najmanje zagađenje životne sredine.
Sa vladama širom sveta koje zahtevaju velika smanjenja emisija ugljenika, potreba za ovakvim istraživanjima je jasna, posebno kada je reč o zgradama: Međunarodni panel o klimatskim promenama (IPCC - International Panel on Climate Change) identifikovao je zgrade kao najpovoljniju opciju od svih sektora za postizanje smanjenja ugljenika; u SAD-u, zgrade su najveći potrošači energije i najveći izvori emisije štetnih gasova; i u priznanju obe ove tvrdnje, Američki institut aritekata (AIA - American Institute of Architects) prihvatio je inicijativu pod nazivom 2030 Izazov (2030 Challenge - o ovome smo već ranije pisali i to možete pogledati na likovima na kraju ovog teksta) - poziv na smanjenje emisije ugljenika za bilo koju vrstu objekata do 100 posto do 2030. godine.
Predvođeni profesorima Džonom Očsendorfom (John Ochsendorf) i Lesom Norfordom (Les Norford) iz Grupe za tehnologiju izgradnje Arhitektonskog Fakulteta MIT-a (Building Technology Group in SA+P’s Department of Architecture), nedavno izdata istraživanja životnog ciklusa analizirala su sveukupne performanse stambenih zgrada, komercijalnih zgrada i urbanih popločanja za različite klimatske regione, uzimajući u obzir sve faze njihovog životnog ciklusa od proizvodnje i transporta kroz izgradnju, održavanje i funkcionisanje i na kraju kroz odlaganje.
Oglas
Imajući u vidu tri tipa objekta - dvanaestospratnu komercijalnu zgradu, četvorospratnu višeporodičnu zgradu i dvospratnu jednoporodičnu kuću - analiza je pokazala da je emisija gasova staklene bašte usled korišćenja tipično odgovorna za više od 90% emisija životnog ciklusa objekata. Istraživanje je nastavilo da istražuje specifične strategije za smanjenje emisija ugljen-dioksida svake faze životnog ciklusa, kao i njihove troškove implementacije.
U smislu smanjenja emisiju u fazi korišćenja, jednostavni pristupi kao što je korišćenje efikasnijeg osvetljenja i prozora, što pametnije korišćenje izolacije i bolje korišćenje toplotnih masa mogu ne samo da imaju značajan uticaj na emisiju, već mogu i da uštede novac na duže staze. Kada su u pitanju otelotvorene emisije - oslobađanje ugljen-dioksida tokom faze proizvodnje - dodavanje industrijskih nusprodukta betonu, kao što je pepeo ili šljaka, se ispostavlja kao veoma isplativo rešenje, delom zato što se manje cementa koristi.
Pored kvantifikovanja opcija za smanjenje emisija ugljen-dioksida životnog ciklusa, istraživanje promoviše standardizovanu metriku potencijala globalnog zagrevanja. Iako polje procena životnog ciklusa materijala postoji već nekoliko decenija, nedostatak standardizovane metrike je oštetio njenu sposobnost da standardizuje trenutnu praksu, uporedite beton sa konkurentskim materijalima i razumite značaj različitih faza životnog ciklusa. U prilog standardizaciji, istraživanje predlaže koncepte dobre prakse, uključujući i odgovarajući nivo transparentnosti u vezi sa podacima, funkcionalnim jedinicama i drugim važnim parametrima.
Istraživanje takođe ima za cilj da razvije veću "pismenost" o ugljeniku među arhitektama, građevinarima i klijentima pružajući metode za praćenje emisija ugljenika projeka tokom njegovog života, tako da mogu da donesu odluke zasnovane na informacijama o tome kako da se smanje uticaji na životnu sredinu.
Simpozijum u avgustu je takođe predstavio druge dve oblasti istraživanja u okviru MIT istraživačkog centra Concrete Sustainability Hub - nauku o betonskim materijalima i ekonometrije održivog razvoja. Istraživanje u okviru nauke o betonskim materijalima je usmereno na osnovnu molekularnu strukturu cementa u nadi da će se proizvesti 'zeleniji' beton, verovatno zamenom jednog hemijskog elementa za drugi u cilju smanjenja emisija tokom proizvodnje, ili pravljenje jačeg betona koji bi zahtevao manje materijala u građevinskim projektima.
Istraživanje o ekonometriji je fokusirano na uticaju betona na ekonomiju u smislu otvaranja novih radnih mesta, dinamika sistem i izlazno-ulaznih efekata. Kako biste saznali više o istraživanju, a i da biste preuzeli kopije dva izveštaja o životnim ciklusima, posetite link na kraju ovog teksta.
Concrete Sustainability Hub je osnovan oktobra 2009. godine sa inicijalnim fondom od 10 miliona dolara koji su dobili od Udruženja proizvođača portland cementa (Portland Cement Association) i od fondacije Ready Mixed Concrete Research & Education Foundation, sa ciljem ubrzavanja novih prodora u nauci o betonu i brzim prebacivanjem tih naučnih napretka u industriju.
Udruženja proizvođača portland cementa sprovodi razvoj tržišta, inženjering, istraživanja, programe obrazovanja i javnih poslova; fondacija Ready Mixed Concrete Research & Education Foundation podržava istraživačke i obrazovne programe koji će povećati kvalitet, profesionalnost i upravljanje životnom sredinom u betonskoj industriji.
Linkovi:
- MIT
- MIT Concrete Sustainability Hub
- MIT School of Architecture + Planning
- MIT School of Engineering
- IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change
- 2030 Challenge
- AIA - American Institute of Architects
- Portland Cement Association
- Ready Mixed Concrete Research & Education Foundation
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
