Ozelenjavanje, prema izveštaju Zelena ekonomija Programa životne sredine Ujedninjenih nacija (United Nations Environment Program’s Green Economy report), koji je predstavljen u Najrobiju početkom godine, znači rad na poboljšanju socijalne jednakosti, smanjujući ekološke oskudice i rizike po životnu sredinu.
U izveštaju se ukazuje da ulaganje samo 2%, ili 1,3 biliona dolara globalnog bruto domaćeg proizvoda godišnje u ozelenjavanje sektora kao što su građevinarstvo, energija i ribolov može da započne put ka svetu sa smanjenim emisijama ugljenika. Podsećamo naše cenjene čitaoce da smo o ovoj temi pisali u 17. izdanju magazina Build u tekstu pod nazivom Koja je cena izgradnje zelene ekonomije?.
Azija je jedan od regiona koji se suočava sa ogromnim izazovima u sektoru upotreba voda. Skoro milijardu ljudi nema pristup čistoj vodi za piće i 1,4 miliona dece ispod pet godina svake godine umre zbog nedostatka pristupa pijaćoj vodi i odgovarajućih sanitarnih uslova. Izveštaj pokazuje da će po sadašnjoj stopi napretka investicija, Milenijumske razvojne ciljeve (Millennium Development Goal) za vodovod i kanalizaciju propustiti jedna milijarda ljudi, uglavnom u podsaharskoj Africi i Aziji.
Majk Jang (Mike Young) sa Adelajd univerziteta (University of Adelaide), koji je koordinarajući autor segmenta voda u izveštaju Ujedinjenih nacija, navodi da je loše upravljanje vodnim resursima “jedna od najizazovnijih stvari sa kojima se svet suočava”.
“U mnogim gradovima i selima ljudi nemaju adekvatan vodovod i kanalizaciju. To je zaista nešto što podriva osnovne izglede za ekonomski razvoj i pobeđivanje siromaštva”, kaže Jang. “Dok to ne ispravimo, napredak će biti veoma težak.”
Upravljanje vodnim resursima
Kada su sanitarne usluge neadekvatne, troškovi lečenja bolesti koje su izazvane lošim uslovima su visoki. Izveštaj pokazuje da Kambodža, Indonezija i Vijetnam, na primer, gube oko devet milijardi dolara godišnje zbog loših ili nepostojećih vodovodnih i kanalizacijonih instalacija. Upravljanje i ulaganje u ekosistemima se smatra od suštinskog značaja za rešavanje bezbednosti širom sveta ujedno za ljude i ekosisteme.
“Ako rđavo upravljamo vodom onda ćemo rđavo upravljati i sa toliko mnogo stvari u ekonomiji”, profesor Jang ističe. “Ako upravljamo vodnim resursima pogrešno, imamo veliki problem, posebno u proizvodnji hrane koja nam treba da bismo se hranili.”
U Aziji, Pavan Sukhdev, šef Inicijative zelene ekonomije Programa životne sredine Ujedinjenih nacija, kaže, postoji značajna količina degradacije sveže vode.
“Prvi i najvažniji razlog je da se 70% vode koristi za poljoprivredu, a korišćenje sveže vode u poljoprivredi je neefikasno, jer se dosta sveže vode gubi u vrlo starim i nepopravljenim sistemima za navodnjavanje, od tačke početka do tačke korišćenja u poljoprivredi.”
Procenjuje se da je “između trećine i polovine sveže vode u tradicionalnom poljoprivrednom sistemu zapravo izgubljeno na putu tamo”, dodaje Sukhdev. “Dakle, prvo postoji pitanje otpada i, drugo, postoji puno zagađenja zbog nedostatka regulative.”
Ići ka ‘zelenom’
Trenutno, svet troši oko 2% bruto domaćeg proizvoda u subvencijama za neodržive resurse koji se koriste u oblastima kao što su fosilna goriva, poljoprivreda, vodoprivreda i ribarstvo. U izveštaju se ističe da taj novac može da se koristi za finansiranje tranzicije ka zelenoj ekonomiji.
Pavan Sukhdev naglašava da dve najveće ekonomije - Indija i Kina - već koriste metode iz izveštaja Zelene ekonomije.
“U Kini, četrdeset miliona domova već koristi solarne bojlere i oni štede svakom domaćinstvu oko 500 američkih dolara godišnje na račune za grejanje i, naravno, to smanjuje njihove emisije ugljen-dioksida”, kaže Sukhdev. “U Indiji, oni su stvorili transfernu šemu gde plaćaju seljane da se uključe u sakupljanje vode, u izgradnji sistema navodnjavanja i sadnji lokalnih šuma.”
U izveštaju se sugeriše da će ozelenjivanje poljoprivrede sa praksama kao što je efikasno korišćenje voda pružiti sredstva ishrane svetskoj populaciji od oko devet milijardi ljudi do 2050. godine bez oštećivanja prirode.
