Vulkani sadrže pregrejanu paru i materijale u obliku magme. Oni su veoma destruktivni kada se desi erupcija vulkana. Ali, nekoliko istraživača misli drugačije i vidi zemljinu prirodnu toplotu kao mogućnost prikupljanja geotermalne enegije. Para koja proističe iz visokotemperaturnih geotermalnih fluida mogla bi da se koristi kao pokretačka turbina za proizvodnju struje. Vulkanski fluidi takođe sadrže minerale kao što su zlato, srebro, sumpor i živu koji se mogu dobiti pomoću ovih projekata. Međutim, bila bi potrebna nova i napredna tehnologija za rukovanje ekstremnim temperaturama vulkanskih fluida. Mnoge organizacije i zemlje su već započele projekte u ovom cilju.
Potreba za promenom
Trenutno, geotermalna energija je jedan od najmanje istraženih obnovljivih izvora energije. Razlog ovome jeste mala popularnost, shvatanja o uticaju na lokalnu ekologiju i ogromni početni troškovi koji su potrebni za takav projekat. Međutim, sve ovo treba da se promeni budući da geotermalna energija proizvodi manje gasova sa efektom staklene bašte u poređenju sa tradicionalnim elektranama. Ona je i jeftinija i neophodna u ovim vremenima kada svet traži alternativne izvore koji će podmirivati potrebe sadašnjih generacija.
Indonežanski geotermalni projekat
Indonežanska vlada je pokrenula ambiciozan plan generisanja 4.000MW geotermalne energije iz vulkana do 2014. godine. Ova zemlja je dom stotinama aktivnih vulkana i drži oko 40% svetskog geotermalnog energetskog potencijala. Prema procenama, projekat bi trebalo da odgovori na 35% od ukupnih potreba stanovništva za električnom energijom.
Oglas
|
|
|
Ako se završi sa uspehom, ovo će biti najveći projekat ove vrste na svetu. Drastično će smanjiti zavisnost zemlje od elektrana na ugalj i stvoriti mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta za veliki deo stanovništva. Proizvodnja geotermalne struje će istovremeno smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Najveći problem ovog projekta jeste dostupnost fondova i tehnologija. Zato Indonezija kaska za drugim velikim zemljama u tehnologiji proizvodnje geotermalne energije. Međutim, predloženo je da se preuzme tehnologija kao i fondovi iz zemalja kao što su Britanija i Japan, kao i od Svetske banke.
Islandski koncept bušenja
Konzorcijum islandskih energetskih kompanija koje susponzoriše Nacionalna naučna fondacija SAD (US National Science Foundation) počela je Islandski projekat dubokog bušenja (Iceland Deep Drilling Project - IDDP) koji za cilj ima prikupljanje geotermalne energije iz Krafla vulkana. Prema tvrdnjama Gumundura Omara Fridlajfsona (Gumundur Omar Friedleifsson), glavnog geologa i koordinatora projekta, energija proizvedena iz magme trebalo bi da bude jeftinija od normalne geotermalne energije koja se dobija iz zemljinih gasova ili pare.
|
|
|
Trenutno, oko trećine električne energije na Islandu proizvodi se iz geotermalnih izvora. Ako se sadašnji projekat dobro izvede, zemlja će biti u mogućnosti da svu svoju električnu energiju dobija iz geotermlanih izvora. Prema procenama, oko 25MW struje može se proizvoditi iz vulkanske magme pomoću cevi koja ide do 100m dubine, a čime će biti obezbeđeno 30.000 domaćinstava.
Temperatura vulkanske magme može da dostigne i 1.000ºC. Sadašnja tehnologija nije sposobna da izdrži toliko visoke temperature. Međutim, geolozi polažu nade u razvitak tehnologije koja će dovesti izuzetno vrelu paru iz unutrašnjosti vulkana na površinu i koja će onda moći da se koristi za proizvodnju struje.
Nemački projekat geotermalne energije
U prvoj ovakvoj inicijativi jedne evropske države, nemačka vlada je donela zakon kojim bušenje zarad prikupljanja geotermalne enegije postaje finansijski ostvarivo. U Nemačkoj je sagrađeno oko 150 geotermalnih elektrana nakon donošenja novog tarifnog modela, a očekuje se da će ih biti još mnogo. Procenjeno je da bi Nemačka narednih godina mogla da proizvodi hiljade megavata geotermalne struje iz ovih elektrana.
|
|
|
Nemački geotermalni projekat trebalo bi da usmeri razvoj ovog sektora i za druge evropske nacije. Stvoriće mogućnost zaposlenja za hiljade ljudi i pomoći razvoj novih nemačkih tehnologija u oblasti geotermalne energije. Takođe, značajno će se smanjiti emisije gasa sa efektom staklene bašte koje proizvodi ova zemlja i pomoći će u obezbeđivanju čiste i održive električne energije za stanovništvo.
Dugoročni uticaji na ekologiju velikih geotermalnih energetskih projekata su još uvek nerazjašnjeni. Još uvek postoje izvesna strahovanja među nekim istraživačima. Ipak, dobrobiti od ubiranja energije iz obnovljivih izvora daleko nadmašuju trenutna strahovanja.
Linkovi:
- Nacionalna naučna fondacija SAD (US National Science Foundation)
- Iceland Deep Drilling Project - IDDP
Povezani sadržaji sa portala Gradjevinarstvo.rs:
- Grejaćemo se na vodu
- Polovina energije u Srbiji mogla bi se proizvesti iz obnovljivih prirodnih izvora
- Istočna Evropa ne koristi resurse geotermalnih voda
- 77% svetske potrebe za energijom mogli bi da se dobiju iz obnovljivih izvora do 2050. godine
- Geotermalna energija: osnovni pojmovi
- Pobedničko rešenje za obnovljivu energiju i smanjenje ugljen-dioksida
