U mestu Moasak (Moissac), u regionu Srednji Pirineji na jugu Francuske, nalazi se centrala sposobna da transformiše organsku biorazgradivu materiju u biometan i da taj gas konvertuje u električnu i termoenergiju.
Belgijsko preduzeće specijalizovano za zelenu energiju, GreenWatt, pokrenulo je 16. septembra, prvu francusku jedinicu za biometanizaciju decentralizovanu i koja radi isključivo sa supstratom otpadaka od voća i povrća. Ovo preduzeće je projektovalo, isporučilo i montiralo tu instalciju u saradnji sa Energie Bio Consult za veleprodavca voća preduzeće Boyer.
Francuski prehrambeni gigant Boyer proizvodi oko 25.000 tona voća godišnje, od čega 20.000 dinja. U potrazi za ekonomski i ekološki odgovornim rešenjem koje će omogućiti da se iskoriste viškovi otpada, Boyer je pre 11 godina pokrenuo održive projekte koji su se sastojali u preradi otpadaka u kompost i hranu za stoku. Te metode kojima više nije bilo moguće obraditi ogromne količine otpada, podstakle su ga da se odluči za okretanje ka projektu Waste to Energy, kompanije GreenWatt.
"Posebno smo ponosni što smo prvo francusko preduzeće koje je investiralo u taj novi oblik zelene energije", izjavio je Klod Boaje (Claude Boyer) osnivač preduzeća SAS Boyer. "Povraćaj investicije kod ovog projekta je izvanredan: dok smo ranije morali da platimo za obradu 1.800 tona našeg godišnjeg otpada, sada naša sopstvena centrala za biometanizaciju od 100kW snabdeva nas sa 1,7MW/h struje – što je jednako godišnjoj potrošnji 150 porodica, 1,68MW/h toplote – jednako godišnjoj potrošnji 100 porodica i sa 500 tona komposta."
Oglas
Boyer je na taj način u mogućnosti da greje, osvetljava i snabdeva toplom vodom objekte za smeštaj sezonskih radnika, dok ostatak energije prodaje EDF-u (Prim. prev: francusko javno preduzeće za distribuciju električne energije). Štaviše, Boyer više nema troškove transporta pošto je instalacija kombinovane proizvodnje toplota – struja instalirana u okviru fabrike.
"Veoma smo srećni što smo učestvovali u začetku ovog pionirskog projekta na francuskom tržištu", objašnjava Filip Mengal (Philippe Mengal), izvršni direktor kompanije GreenWatt. "S obzirom na ogromni potencijal ove tehnologije u Francuskoj – jedne od najvećih poljoprivrednih industrija u Evropi, osnovali smo GreenWatt Ingenierie SAS u Avinjonu kako bi smo bili još bliži i bolje uslužili lokalno tržište. Naime, veoma je važno da poljoprivredni i prehrambeni sektor postane svestan strateške vrednosti svog otpada i korisne uloge biometanizacije po pitanju ekonomičnog i održivog razvoja!"
|
Biometanizacija Biometanizacija je prirodni proces razlaganja organskih materija od strane mikroorganizama u odsustvu kiseonika, svetlosti i u specifičnim uslovima, bez obzira da li se radi o visini temperature ili pH vrednosti. Tako dobijen biogas je bogat metanom i zato može, kao i prirodni gas, da se spaljuje (da gori) da bi se proizvela energija u uređaju za kogeneraciju, uređaju koji omogućava kombinovanu proizvodnju struje i toplote u cilju maksimizacije iskorišćenja instalacije. Tehnologija koju je razvio GreenWatt, objašnjena ukratko, zasniva se na principu odvajanja različitih faza biometanizacije u dva posebna rezervoara u cilju omogućavanja prilagođavanja parametara njenih različitih reakcija nezavisno jednih od drugih. Ova važna inovacija dozvoljava značajno povećanje sigurnosti i otpornosti upotrebe jedinice za metanizaciju. Srce tehnologije GreenWatt-a naziva se FAD – Flushing Anaerobic Digestor. Reč je o patentiranom dizajnu pokrivenog rezervoara za biogas (Prim. prev. eng: digester, fra: digesteur méthaniseur) visokih performansi sa integrisanim uređajem za čišćenje i obnavljanje biofilma. Na kraju, ali ne i najmanje važno, ovo postrojenje nudi i jednostavno i efikasno rešenje za prečišćavanje otpadnih voda od HPK (hemijske potrošnje kiseonika), dok biljni ostaci nakon metanizacije postaju đubrivo čiji kvalitet zavisi od upotrebljenih biljnih vrsta. |
Prim. redakcije: Redakcija drugog francuskog portala - Batiactu, napominje da za centralu za biometanizaciju treba izdvojiti i do 1,5 miliona evra, što je finansirano sa više od 50% od strane regiona, Francuske i Evropske unije. Javnost u Francuskoj je, inače, dosta skeptična po pitanju isplativosti i, naročito, po pitanju proklamovane "revolucionarnosti" ove tehnologije.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
