Kairo izgleda kao oblast posle apokalipse. Kada sam poslednji put bila na proputovanju kroz ovaj grad, urezale su mi se u sećanju slike sitne dece koja su se zbijala u prljavim dovracima kuća, čoveka čije je lice bilo obliveno krvlju i koji se vukao po zemlji proseći, đubreta koje se gomilalo u podnožnju svake dopola sagrađene zgrade od crvene cigle. Iako pustinja i Luksor i dalje donekle ostaju privlačni, izgleda da su dani slave Kaira prošli.
Međutim, zajednički poduhvat preduzeća SODIC i Solider International koji je već dosta uznapredovao vraća osećaj normalnosti u područjima istočno i zapadno od najgušće naseljenog grada Afrike.
Dva nova naselja nazvana Istočni i Zapadni grad projektovana su tako da obezbede sve što je stanovništvu potrebno: trgovine, usluge državnih i komunalnih službi. Prvobitno je blio zamišljeno da ova naselja apsorbuju višak stanovništva Kaira i da se razvije model koji je više okrenut pešacima i koji će olakšati saobraćajne gužve i zagađenje izazvano saobraćajem, a sada se predviđa da će ovi novi centri dobiti oko 2,5 miliona stanovnika u narednih 10 godina.
Po pisanju lista Al-Masry Al-Youm, Zapadni grad će zahvatati površinu od 1.200km2 zemljišta duž puta Aleksandrija – Kairo. Istočni grad će biti izgrađen duž Puta 90 blizu kampusa Američkog univerziteta. SODIC, 3. najveće građevinsko preduzeće u Egiptu, očekuje da svaki od projekata košta najmanje 4,2 miliona američkih dolara.
Udaljavajući se od ranijeg modela razvoja egipatskih gradova kod koga su rezidencijalne i komercijalne oblasti bile odvojene, što je primoravalo stanovništvo da svakodnevno koristi automobile ili javni prevoz, Istočni i Zapadni grad vezaće sve usluge u jedinstveno urbano tkanje. Iako nisu predviđeni da prime mnogo ljudi, gradovi će omogućiti ljudima da plate svoje komunalne račune i da kupuju, a da ne moraju da se svakodnevno suočavaju sa ludim saobraćajem.
Mnogi arhitekti angažovani su da rade na ovom ogromnom projektu, a svaki od njih ima jedinstven pristup. Ali pažnja je usmerena na održivost. Pogotovo, mnogi projektanti razmatraju upotrebu zelenih materijala, dobru izolaciju kako bi poboljšali energetsku efikasnost i pasivne projekte koji će minimizirati energetsku zavisnost pre svega.
Nakon revolucije, priliv novca za ovaj projekat je smanjen, ali SODIC ne izgleda preterano zabrinut da će se desiti veće smetnje u razvoju projekta. Zaista se nadam da do toga neće doći jer ni Kairu ni Egiptu ne treba još nezavršenih kostura koji će ometati sposobnost ove zemlje da zamisli bolju budućnost.