Kada je Viktorija i Albert muzej iz Londona održao internacionalno takmičenje tražeći nova rešenja predstavljanja galerije srednjevekovne i renesanse kolekcije, arhitektonski biro MUMA ponudila je nešto neočekivano. "Uslovi takmičenja propisivali su nove ideje predstavljanja kolekcije, a ne ono što smo im mi predložili", objašnjava MUMA partner Stjuart Meknajt (Stuart McKnight). "Format u kom je propisano takmičenje dozvolio nam je da rizikuje predlaganje nepredloživog."
I ova strategija im se isplatila: MUMA je dobila posao. Oni su projektovali novu Svetlosniu galeriju u cilju spajanja, prethodno odvojenih, srednjovekovnih i renesansnih kolekcija ispod jednog krova - tačnije, staklenog plafona sastavljenog od greda od prozirnog stakla, neke od njih su i do 10m dugačke, koje nose staklene panele formirajući na taj način talasast krov.
Rušenjem postojećih stepeništa i postavljanjem krova iznad međuprostora srednjovekovnih galerija, MUMA je stvorila novijavni prostor u muzeju, koji je zaštićeno kulturno dobro prve kategorije, što znači da se on ne može ni na koji način restaurirati bez posebnih projekata i dozvola.
|
|
|
Uzduž ivica galerije, sunčeva svetlost predaje igru svetlosti i senke istorijskoj fasadi. Nagib toplotno ojačanih, laminiranih greda - koji varira između 20 i 40 stepeni - kao i ritam koji obezbeđuje raspon od prosečnih 76cm između njih pruža utisak nežno svetlećeg, talasastog plafona iznad. Duž jedne ivice, staklene grede prelaze u potpunosti iznad polukružnog parapeta koji pripada susednom Istočnom holu; dok se sa druge strane grede usecaju u istorijsku fasadu Perimetar galerija od cigle i kamena. Postavljanjem zajedno šest spratova galerija u jedan, koherentan, izložbeni prostor, MUMA je obezbedila pristup osobama sa invaliditetom i dnevnu svetlost tamo gde je nije bilo pre.
Da bi ostvarili stakleni krov, posebno duž ugaonih radijalnih delova, MUMA je razmatrala toplotno savijanje ovih duplo-glaziranih, izolovanih staklenih panela. Građevinska preduzeća Dewhurst MacFarlane i Octatube i njihovi inženjeri, koji su bili zaduženi za izradu plafonske površine, otkrili su da će stakleni paneli ostati ravni duž njihovih ivica, kriveći se samo po centru - dozvoljavajući na taj način inženjerima da ih deformišu hladnim savijanjem.
"Počeli smo sa iscrtavanjem pravih linija po prostoru - spajajući tačke sa donje horizontale jedne strane sa gornjom horizontalom druge strane", kaže Meknajt. "Otkrili smo prirodno savijanje koje se dešava kada dužina i uglovi variraju."
Svaka staklena greda podržana je čeličnom podloškom sakrivenom u okviru zida od cigle. Strateški, dizajn biroa MUMA i ovaj detalj pružio je način da zidari sakriju podloške i radove ispod linije instaliranog staklenog krova. Na taj način, ceo krov je dobio, pored izrazitog utiska koje staklo ostavlja, osećaj kao da lebdi u prostoru, nesputan ni sa koje strane.
Zahvaljujući kontrastu između tankog, lakog i elegantnog materijala kakvo je staklo i postojećeg zida od cigala, i količini detalja urađenih od strane projektanata, ovaj projekat je dobio odobrenje engleskog Zavoda za zaštitu nasleđa. Pre uspešnog konkursa, MUMA je napravila makete u punoj veličini ne bi li na taj način testirala postojanost projekta, posebno sposobnost da dobiju garancije proizvođača stakla i ispunili kriterijume za ovu hladno formiranu, uvrnutu, duplo-glaziranu krovnu jedinicu.
Linkovi:
- MUMA - http://www.muma.co.uk/
- Victoria and Albert Museum - http://www.vam.ac.uk/
