Nekada simboli industrijske revolucije i materijalnog progresa, industrijski dimnjaci kasnije su postali primer degradacije životne sredine. Danas, legije umetnika, urbanista i aktivista za očuvanje nasleđa traže načine da promene ove dimnjake što brekću ugljenik iz čađavih u lepe.
Battersea Power Station, London, Velika Britanija
Jednu od ikona Londona, Battersea Power Station (Batersi elektrana), sa njenim kvartetom dimnjaka belih kao slonovača, projektovao je ser Gilbert Skot (Sir Giles Gilbert Scott), a građena je u dve etape između 1930. i sredine 50-ih. Ogromna termoelektrana na ugalj je klasičan primer art dekoa, ali je većini poznata zahvaljujući albumu Pink Floyd-a, Animals iz 1977. godine na čijem omotu se nalazila njena slika.
Battersea je 1983. godine obustavio rad i otad polako propada, iako je ostao na spisku zaštićenih objekata. Mnogobrojni predlozi su davani kako bi se ovaj objekat preradio i ponovo koristio uz očuvanje njegove jedinstvene četvorostubne konstrukcije ali još niko nije stigao dalje od umetničke zamisli.
Oglas
Industrijski dimnjaci u Banjoleu, Francuska
Može se nazvati „zelenim pranjem“, ali dva 155m visoka dimnjaka toplane u Banjoleu, predgrađu Pariza, izgledaju čistije otkad ih je umetnik Frederik Grasija (Frederic Gracia) obradi veštinom trompe-l’oeil. Najveće lažne kapi vode prečnika su 1,1m, a oslikao ih je sam Grasija.
Wychwood Barns, Toronto, Kanada
Kada je grad Toronto odlučio da renovira i prepravi Wychwood Car Barns koji je sagrađen oko 1913. godine, pretvarajući ga u javni stambeni projekat, jedna njegova arhitektonska karakteristika dominirala je u svim razmatranjima projekta: dimnjak. Najlakši način da se problem reši bio je da se sruši. Međutim, srećom, arhitekta Džo Lobko (Joe Lobko) iz biroa Toit Allsop Hillier i Tim Džons (Tim Jones) iz Artscape-a integrisali su industrijski simbol u obliku kule u stambeni objekat. U suprotnosti sa prošlošću ove oblasti koja je služila kao dvorište za održavanje kola javnog prevoza, novo naselje koristi geotermalno grejanje i hlađenje, recikliranu kišnicu i visokoefikasno osvetljenje.
Incinérateur des Carrières, Montreal, Kanada
Incinérateur des Carrières sagrađen je 70-ih godina prošlog veka, ali je napušten i ne koristi se od 1993. godine. Namera festivala balona - Version Festival of Balloons by Michel bila je da podseti na ranije spomenut omot albuma Animals Pink Floyd-a.
Canada Packers Plant, Edmonton, Kanada
Ovo je dimnjak nekadašnje fabrike Canada Packers Plant u starom delu Edmontona. Veći deo zgrade srušen je 1995. godine, ali je lokalni arhitekta koji je bio vlasnik zemljišta u to vreme spasio dimnjak od rušenja. Ništa nije rađeno na tom zemljištu od tad iako je oko njega bujala nova gradnja. Zaista neobično, ali istovremeno i neobično lepo. Sudar modernih zelenih grafita i cigle pohabane vremenom na usamljenom dimnjaku predstavljaju intrigantnu kombinaciju.
Salmisaari Substation, Helsinki, Finska
Danju, dimnjak u Salmisari u Helnsikiju, Finska izgleda kao i skoro bilo koji drugi dimnjak termoelektrane koji bljuje u vazduh štetne gasove.
Noću, stvari se menjaju – zeleni laserski zrak osvetljava oblak. Ovo je pak više od umetničke instalacije. Dodajući laser, operatori u Nuage Vert (Zeleni oblak) stvorili su naime izuzetno vidljiv merač koji pokazuje potrošnju energije u Helsinkiju – što se više Watt-a troši, veći je zeleni oblak. Još interesantnije je da je javnost aktivno počela da prati korišćenje energije u nastojanju da utiče na promene veličine oblaka.
Imena ostaju
Mnogi stariji dimnjaci nose imena fabrika kojima su služili, u nekim slučajevima imena su formirana od cigle kontrastne boje. Trajnost ovih fabričkih imena ponekad dovodi do neočekivanih posledica kada preživeli dimnjaci još uvek izvikuju imena fabrika i kompanija dugo nakon što su one otišle u korporativnu istoriju.
Dimnjaci i umetnost
Spoj dimnjaka i umetnosti nije tako retka kako se misli. Na levoj slici je primer sovjetske tekstilne umetnosti iz perioda između 1927. i 1933. godine kada su je sovjetske vlasti zabranile. Na desnoj slici je rad olovkom nazvan Smokestack Song (Pesma dimnjaka), umetnice Valerie Lueth koji datira iz 2007.
Još "dimnjačke" umetnosti
Dimnjaci mogu biti zvezde, a ne samo statisti na velikoj sceni. Bela porcelanska Fabric Vase (Fabrička vaza) je ironičan komentar umetnika Maksima Velkovskog (Maxim Velcovsky). Velkovski je možda bio pod uticajem, ako ne i direktno inspirisan, prizorima iz protesta 60-tih godina kada su hipici stavljali cveće u cevi pušaka Narodnih gardista.
Zgodan bauk
Industrijski dimnjaci se toliko lako identifikuju sa zagađenjem vazduha, da je Al Gor (potpredsednik SAD u vreme mandata Bila Klintona i predsednički kandidat 2000, aktivista očuvanja životnog okruženja - prim.prev.) odlučio da ih ih stavi u sam centar svojih plakata kojima je upozoravao na globalno zagrevanje An Inconvinient Truth (Nezgodna istina). Plakati prikazuju emisije iz industrijskih dimnjaka koji se pretvaraju u oblik koji podseća na uragan. Al Gor je sve samo ne suptilan.
Čak i naziv „dimnjak“ asocira na oblake dima koji stežu za grlo. Pa ipak, ovi dimnjaci simbolizuju skok društva iz ruralnog u urbano, iz poljoprivrednog u tehnološko. Oni su deo nas, i zajedno sa nama otelotvoruju mogućnost rehabilitacije i iskupljenja.
