Francuska i Velika Britanija, zemlje članice EU sa najrazvijenijom nuklearnom industrijom, snažno se protive strogim testovima izdržljivosti nuklearnih elektrana, koje je EU zatražila nakon katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukušima u Japanu. Komesar EU za energetiku Ginter Etinger (Guenther Oettinger) dao je predlog za sprovođenje testova na inicijativu Austrije, a uz podršku Nemačke.
U kratkoj izjavi, Evropska komisija je objavila da je sastanak Grupe evropskih agencija za nuklearnu bezbednost (ENSREG) završen bez konkretnih rezultata. Evropska komisija je najavila i da je Etinger sazvao ponovni sastanak Grupe evropskih agencija za bezbednost u Pragu, 19-20. maja.
Eksperti iz nekih zemalja članica EU koje poseduju nuklearne reaktore usprotivile su se ideji da se izdržljivost na terorističke napade uvesti u reviziju bezbednosti nuklearnih postrojenja. Stavovi su bili neujednačeni uprkos političkom dogovoru na najvišem nivou koji su evropski lideri postigli 25. marta ove godine, kada su utvrdili "najviše standarde" nuklearne bezbednosti i preporučili testove izdržljivosti elektrana.
Da podsetimo, u Evropi se nalazi više od 140 nuklearnih elektrana koje su u pogonu, 6 u izgradnji, a 15 njih je u planu. Lideri EU su se na sastanku u martu složili da bi ove nuklearne elektrane trebalo da budu otporne na terorističke napade, poput onog u SAD-u 11. septembra, ili sajber napada. U vezi sa ovim, Francuska je istakla da pitanje terorizma nije pominjano u zaključcima sa tog samita.
Eksperti ističu da ako bi se primenjivali isuviše strogi kriterijumi, to bi značilo da bi sve nuklearne elektrane trebalo zatvoriti.
Iz izjava predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza (Jose Manuel Barroso) proističe da on i Etinger imaju različite stavove. Barozo se uzdržao od pominjanja eventualnih terorističkih napada poput napada od 11. septembra 2001. godine odlučivši se za opštije formulacije poput "najširi opseg scenarija, prirodnih ili uzrokovanim ljudskim aktivnostima". Sa druge strane, nemački komesar je do sada isticao da neće prihvatiti bilo kakvo ublažavanje predloženih testova izdržljivosti.
Pod pritiskom javnosti nakon zemljotresa i cunamija u Japanu, usled kojih je došlo do kvara u nuklearnoj elektrani Fukušima, Nemačka je preispitala odluku da produži rad starih nuklearnih elektrana za 10 do 15 godina, koja je doneta tek nešto ranije. U Nemačkoj su nuklearna energija i zaštita životne sredine na ovogodišnjim izborima u nekim saveznim pokrajinama postali politički argument od velikog značaja. Stranka zelenih i Socijalno demokratska partija dobile su izbore u Baden Virtembergu, jednom od najrazvijenijih evropskih regiona i snažnom uporištu konzervativaca.
Ne postoji rok za donošenje odluke u vezi sa testovima nuklearne izdržljivosti. Ono što je sigurno jeste da će planirane nuklearne elektrane, kao i nuklearna postrojenja u izgradnji, biti pogođene različitim uticajima, čak i ako EU ne donese bilo kakvu odluku.
U svakom slučaju, Evropska komisija ističe da ukoliko se rekonstrukcija postojećih elektrana pokaže ekonomski i tehnološki neizvodljivom, trebalo bi ih zatvoriti.
|
Od 27 zemalja članica EU, 15 njih koristi nuklearnu energiju. To su Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Švedska, Španija, Belgija, Češka, Mađarska, Slovačka, i Finska, Bugarska i Rumunija, Holandija i Slovenija i Litvanija. U pogonu je 148 nuklearnih reaktora, koji proizvode trećinu potreba za električnom energijom u Evropi. Od zemalja bivše Jugoslavije, jedino Slovenija poseduje nuklearno postrojenje. Vlasništvo nad nuklearnom elektranom Krško, koja iako se nalazi na teritoriji Slovenije, podeljeno je između Slovenije i Hrvatske. |
